Smeh – hehe, haha ili hihi – jednostavan, zarazan zvuk koji nas prati od detinjstva. Ali, šta se zapravo dešava u našem mozgu kada se smejemo?
Zašto nas neke šale nasmeju do suza, dok druge prolaze potpuno neprimećene? I zašto se smeh smatra najboljim lekom? Iza ovog univerzalnog ljudskog iskustva krije se složena mreža bioloških, psiholoških i društvenih faktora.
Kako je nastao smeh?
Smeh ima evolucione korene i pojavljuje se ne samo kod ljudi, već i kod nekih životinja, poput majmuna. Naučnici veruju da je smeh prvobitno nastao kao oblik socijalne povezanosti. Našim precima smeh je služio za jačanje odnosa u grupi, smanjenje napetosti i stvaranje osećaja sigurnosti. Džanet Gibson, profesorka kognitivne psihologije na Grinelu koledžu u Ajovi, za CNN ističe da je smeh evoluirao kod ljudi kao signal komunikacije.
Shutterstock
Prema njenim rečima: ,,Smeh je spoljašnji signal koji može reći grupi da je sve u redu, da se možemo opustiti. Nema potrebe za anksioznošću ili pretnjom zbog svega što se dešava oko nas. To je bio izvrstan alat za preživljavanje ljudskih grupa."
I danas se smeh najčešće javlja u društvu. Prema istraživanjima, smejemo se čak 30 puta češće kada smo okruženi ljudima nego kada smo sami. Smeh, na neki način, deluje poput lepka koji povezuje ljude, stvarajući osećaj zajedništva i smanjuje socijalnu napetost.
Šta se dešava u mozgu kad se smejemo?
Smeh aktivira različite delove mozga, uključujući limbički sistem, koji je odgovoran za emocije, te oblasti zadužene za kognitivnu obradu i motoričku kontrolu. Tokom smeha oslobađaju se endorfini, "hormoni sreće", koji smanjuju stres, ublažavaju bol i poboljšavaju opšte raspoloženje.
Shutterstock
Osim toga, smeh podstiče lučenje dopamina, neurotransmitera povezanog s osećajem nagrade. To objašnjava zašto se često osećamo bolje nakon što se dobro nasmejemo – smeh doslovno ,,hrani" naš mozak pozitivnim osećajima.
Zašto se smejemo?
Postoje tri glavne teorije koje objašnjavaju zašto se smejemo – stoji u članku ,,Šta je tako smešno? Nauka o tome zašto se smejemo". Svaka od njih nudi različito objašnjenje o tome šta smeh čini smešnim, no sve se temelje na jednoj zajedničkoj temi – iznenađenju. Prva teorija, poznata kao teorija superiornosti, seže još od Aristotela i sugeriše da se smejemo jer se osećamo kao da smo ,,iznad" osobe ili situacije iz šale. Ova teorija povezuje smeh s osećajem moći ili samopouzdanja, jer kad se nasmejemo nečijoj nesreći, to je kao da kažemo: ,,Meni se to ne bi desilo, ja sam bolji od toga."
Shutterstock
Prema drugoj teoriji, teoriji olakšanja, smeh je poput ventila koji nam omogućava da ,,ispustimo paru". Kada smo pod stresom ili se osećamo neugodno, smeh nam pomaže da se opustimo i smanjimo unutrašnju napetost. Frojd tvrdi da kada se naš humor aktivira u stresnim situacijama, to može biti znak da naš nesvesni um pronalazi način da se nosi s napetostima.
Treća, najraširenija teorija je teorija nespojivosti, koja tvrdi da smeh nastaje kada nešto neočekivano naruši naša očekivanja. Primer je šala koja nas iznenadi neočekivanim, ali logičnim zaključkom. Smeh se pojavljuje kao reakcija na promenu u našem razumevanju situacije. Istraživanja pokazuju da humor nastaje kada naš mozak prepozna logičku povezanost koja je pre bila nejasna, a posebno je izražen u igri reči, gde je iznenađujući obrat ključan za smeh.
Smeh kao terapija
Terapije smehom, koje postaju sve popularnije, pokazuju koliko je smeh važan za naše zdravlje. Osim što pomaže u smanjenju stresa i poboljšava raspoloženje, smeh je takođe koristan alat za fizičko zdravlje jer podstiče cirkulaciju, poboljšava funkciju pluća i povećava unos kiseonika u telo.
Shutterstock
Kako Gibson ističe, smeh je poput ,,alata u vašem ormaru za lekove" koji ne smemo zanemariti jer je besplatan, a pruža brojne koristi. Zanimljivo je da čak i ,,lažni" smeh može imati iste blagotvorne efekte kao pravi smeh. Dakle, smeh nije samo zabavan – on je ključni element u održavanju našeg fizičkog i mentalnog zdravlja.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
