Psiholozi objašnjavaju: Ovo je razlog zašto vam živci pucaju i kad treba i kad ne treba, evo kako da to rešite

Ako ste ikada ,,pukli" na svog partnera nakon lošeg dana ili imali ispad tokom frustrirajućeg razgovora s nekim, možda ste se posle toga osećali loše. U ovakvim trenucima možda niste najbolja osoba, ali to je normalan deo ljudske reakcije na prekomernu stimulaciju.

,,Naš mozak prima informacije iz naših čula - vida, dodira, mirisa, zvuka i ukusa - što nam pomaže da razumemo našu okolinu", rekla je za HuffPost psihoterapeutkinja Manahil Riaz. ,,Biti prekomerno stimulisan znači da su naša čula primila mnogo informacija, pa se osećamo preopterećeno dok primamo te informacije”.

Kada ste previše stimulisani, vaš prefrontalni korteks se isključuje, objasnila je bračna i porodična terapeutkinja Ema Šandi Anvej. To je inače deo mozga odgovoran za racionalno donošenje odluka. Kada smo pod stresom, prefrontalni korteks prelazi iz reflektivnog i racionalnog u reaktivan, dodala je Anvej. U tim uslovima vaš mozak ne razmišlja o održavanju odnosa ili efikasnom rešavanju problema, već umesto toga paniči, rekla je Riaz.

Shutterstock

Štaviše, vaše telo aktivira sistem odgovora na stres (takođe poznat kao ,,bori se, beži ili zamrzni"), bez obzira na to da li se suočavate sa stvarnim stresorom ili samo percipiranim, prema Riaz. Vaša reakcija na stres tada utiče na vaše raspoloženje. Prekomerna stimulacija će pojačati i ubrzati sve reakcije, rekla je Anvej.

Kada ste prekomerno stimulisani, vaš nervni sistem je u suštini disregulisan. Kada ste već previše stimulisani, bilo kakva smetnja ili neprijatnost pokrenuće trenutnu reakciju. Verovatnije je da ćete vikati na svoju decu ili ,,puknuti" na kolegu ako ste dosegli prag prekomerne stimulacije, jer vaš mozak ne razmišlja racionalno i nalazite se u zoni ,,bori se, beži ili zamrzni". A ako su problemi koji vas izlažu stresu manje očigledni, možda nećete ni shvatiti da postajete sve nervozniji. Ove suptilnije stvari samo će smanjiti vašu sposobnost da se nosite s drugim stresorima.

Tehnologija verovatno igra veliku ulogu u prekomernoj stimulaciji.

,,Kada govorimo o osećaju prekomerne stimulacije, mislim da je tehnologija vrlo relevantna tema", rekla je Riaz.

Između poruka, e-pošte i obaveštenja na društvenim mrežama, lako je doći do senzornog preopterećenja. ,,Mislim da su ljudi na neki način uzbuđeni i privučeni ovim obaveštenjima, a sada živimo u društvu u kojem je vrlo normalno baciti pogled na svoj mobilni telefon, dok smo pre možda 30 godina bili prisutni u trenutku", rekla je Riaz.

Iako su mnogi od nas možda zavisni od mobilnih telefona, zapravo žudimo za mirom i uživanjem u trenutku – dve stvari koje mobilni telefoni ne nude. Sa stalnim pristizanjem informacija, povrh svakodnevnog stvarnog života van tehnologije, nije ni čudo da smo svi previše stimulisani.

Isključite svoja obaveštenja ili jednostavno ostavite svoj mobilni telefon u prostoriji gde ga ne možete videti ili čuti. Kako se ne biste osećali prekomerno stimulisanim, važno je imati granice s tehnologijom oko sebe, savetovala je Riaz.

Evo šta možete učiniti da regulišete svoje emocije

Normalno je (i neizbežno) da se ponekad osećate preopterećeno. Svi smo mi ljudi, a biti čovek je teško.

,,Svaki put kada je naš nervni sistem disregulisan, moramo pronaći način da naučimo svoje telo da nismo u opasnosti", rekla je Anvej. ,,Kako da vratimo taj prefrontalni korteks na mrežu (online)? Jer ako je sve van mreže (,,offline") i ako smo samo u toj 'bori se, beži, zamrzni' zoni, onda ćemo naravno biti ljuti, naravno da ćemo biti eksplozivni, jer je gotovo kao da nismo pod kontrolom.”

Kada primetite da ste blizu ili na pragu 'pucanja', Anvej preporučuje duboko disanje kroz nos.

,,Jedina stvar na koju se želite fokusirati je osigurati da izdisaj bude duži od udisaja. Kada vam je izdisaj duži od udisaja, to podseća vaše telo i vaš mozak da niste u opasnosti,” objasnila je. ,,Kada vam se disanje uspori, vaš nervni sistem počinje usporavati, a to će zauzvrat usporiti vaše misli."

Shutterstock

Takođe je važno primetiti čemu posvećujete pažnju kada se osećate prekomerno stimulisanim. Vežbanje veština svesti u trenutku – kao, recimo, imenovanje tri stvari oko sebe koje su zelene boje – način je borbe protiv senzornog preopterećenja. ,,Pomaže vam da imate određenu kontrolu nad time gde usmeravate svoju pažnju," dodala je Riaz.

Pre nego što uopšte osetite svoj prag, možete pomoći svom telu da održi osećaj smirenosti praktikovanjem određenih dnevnih navika. U našem vrlo užurbanom načinu života, skloni smo da budemo pod stresom više nego što smo možda uopšte svesni, rekla je Anvej.

Zapitajte se kako održavate osećaj homeostaze tokom dana. To bi moglo značiti da ne proveravate mobilni telefon u prvih 30 minuta nakon što se probudite; imate 10 minuta za sebe svaki dan ili postavljate alarm koji vas svaki sat podseća da se nakratko prošetate ako puno sedite, preporučila je Anvej.

,,Možete početi sa stvarno mikro promenama. Ti mali trenuci na kraju imaju tako veliki uticaj na način za koji mislim da većina ljudi ne očekuje," zaključila je Anvej. 

 

Bonus video: