Većina ljudi ne pridaje dovoljno pažnje zapaljenskim bolestima creva, koje mogu dovesti do razvoja karcinoma. Mnogi nisu upoznati sa simptomima, a ove bolesti najčešće pogađaju mlade ljude, čime im otežavaju normalan život, ističe doktor Dino Tarabar.
"Obično, banalna crevna trovanja nemaju ozbiljne posledice; organizam se bori protiv bakterija ili virusa inflamacijom. U tim slučajevima, telo aktivira odbranu, koja se nakon nekoliko dana isključuje. Na kraju, zaboravite na loš sladoled ili pokvareno jaje. Međutim, inflamatorne bolesti creva nemaju 'dugme' za gašenje; one mogu trajati čitav život ako se ne reaguje na vreme, a to može biti vrlo ozbiljno", objašnjava gastroenterolog.
U poslednje vreme, takve bolesti su u porastu, iako nisu nove. Ulcerozni kolitis postoji nešto više od sto godina, a Kronova bolest još manje. Njihov nastanak povezan je sa ishranom, okruženjem, stresom i genetikom. "Onaj ko otkrije tačan uzrok dobiće Nobelovu nagradu, jer ga za sada ne znamo", dodaje prof. dr Tarabar.
Poznato je da u našem organizmu ima mnogo korisnih bakterija, ali problem nastaje kada imuni sistem pogrešno prepozna te bakterije kao pretnju. Tada počinje prekomerna zapaljenska reakcija na sopstvene bakterije.
"Bakterije obavljaju važan posao, ali kada ih imuni sistem vidi kao strana tela, može doći do zapaljenske reakcije, koja može biti blaga ili vrlo ozbiljna i zahtevati hiruršku intervenciju. Najviše obolelih su mladi ljudi, često u drugoj i trećoj deceniji života, ali postoje i mala deca sa genetskim predispozicijama. Kasnije, ishrana i okruženje mogu uticati na pojavu bolesti. Ona se najpre javila na zapadnoj hemisferi, gde je standard života viši, a na istoku je stigla tek šezdesetih godina prošlog veka, kada je brza hrana postala popularna", napominje doktor.
Kako izgleda život sa zapaljenskom bolešću creva? Kakve su prognoze za obolele?
"To zavisi od težine bolesti, koju delimo na blagu, srednju i tešku. Simptomi su veoma neprijatni; mladi ljudi često pate od bolova, groznice, gubitka težine, anemije i imaju 15-20 stolica dnevno. Takvi ljudi ne mogu normalno da se zaposle ili čak da obave svakodnevne zadatke. Kao lekari, trudimo se da pravovremeno dijagnostikujemo bolest. Nema čarobnog leka, ali ranim lečenjem postižu se najbolji rezultati. Moramo da prepoznamo simptome", objašnjava on.
Simptomi se ne moraju uvek odnositi samo na stomak ili toalet. Mogu se manifestovati i na koži, kosi, pa čak i očima.
"Obično počinje bolovima u stomaku, učestalim stolicama sa ili bez krvi, groznicom, ali i promenama na koži, zglobovima ili očima. Gubitak kose takođe može biti simptom. Ne mora svaka osoba imati iste simptome ili učestale stolice, a opet može imati inflamatornu bolest. To nije samo upala; može doći do strukturnih promena, suženja i fistula, što može dovesti do karcinoma", upozorava doktor.
