Džena Hoking, koja se inače bavi pisanjem o vezama i intimnim odnosima u vezi, podelila je kako je tokom skrolovanja na jednom sajtu za upoznavanje naišla na poznato lice.
Bio je to muž njene prijateljice, a ona je rekla da je on upravo tip od koga biste tako nešto mogli da očekujete. Džena je rekla da je tada bila suočena sa teškom odlukom. Borila se između toga da to kaže svojoj prijateljici ili da to zadrži za sebe.
Trebao joj je ceo jedan dan da razmišli šta da radi, ali je došla do zaključka da ne treba da otkriva njegovu tajnu.
Pišući za “Daily Mail”, rekla je: “Sada će mnogi od vas biti ogorčeni zbog ovoga. Pogotovo svi koji su bili prevareni ranije, ili trenutno sumnjaju. Ali moje rezonovanje je vrlo jednostavno. Varanje nikada nije crno-belo. Osim ako ga bukvalno nisam uhvatila dok postavlja njegove fotografije, da li zaista znam da li je to bio on. Kako da znam da je to zapravo prevara – možda su, kao i mnogi parovi trenutno, odlučili da pokušaju da budu u otvorenom braku? Iznenadili bi vas naizgled “nevini” parovi koji su trenutno ENM (etički nemonogamni)”.
Džena se u prošlosti bavila ENM-om i to je dovelo do toga da su joj mnogi ljudi rekli joj da su bili u sličnim vezama.
Pored ovoga, postoje i drugi faktori koji ideju varanja čine prilično sivom zonom, kao što je gubitak libida, kaže Džena, što može dovesti do toga da drugi partner jednostavno traži intimnost negde drugde.
Ona je rekla da se to često viđa kada oženjeni kolega ili koleginica odu na zajednički ručak, pa se povežu, iako su srećni u svojim brakovima.
Ona je pozvala ljude da ostave tračeve po strani – i dodala: “Osim ako ih ne uhvatite na delu, mislim da to nije vaše mesto”.
Džena je rekla da ne možete baciti “bombu” u nečiji život osim ako nemate prilično dobar dokaz da tuđi partner radi nešto pogrešno.
Priznala je da joj je neko jednom rekao da ju je bivši partner prevario – i želela je da zna sve o tome. Jedini problem je bio da “tužilac” nije imao čvrst dokaz, već je samo rekao da se o tome priča.
Kao što biste i očekivali, cela situacija ju je dovela do “tačke ludila” i da je bila jako paranoična i da to ne bi nikome poželila, niti želi da bude odgovorna za nečiju promenu ponašanja.
