Srpski običaji kada neko premine: Evo šta se stavlja u sanduk pokojnika na sahrani, tu obično SVI greše

Kada smrt zakuca na vrata, ne znate odakle da krenete i kako da što bezbolnije organizujte sve što je neophodno. Neizbežan tok naših života je smrt, a kako hrišćani veruju ona predstavlja prelazak u nebeski, večni život. Kako bi se pokojnik adekvatno ispratio na večni počinak, potrebna je oprema za ispraćaj pokojnika. U zavisnosti od dela regiona iz kog potičete, postoje razna verovanja. Samim tim razlikuju se i običaji, šta se stavlja u sanduk pokojnika na sahrani.

Iako mnogi misle da je sled događaja da se prvo pripremi sanduk za pokojnika, treba misliti i obrnuto. Neophodno je i preminulu osobu pripremiti za sanduk. Priprema pokojnika za sanduk je izuzetno bitna, posebno ukoliko je taj neko preminuo u tuđini. U tom slučaju mora se izvršiti prevoz pokojnika iz inostranstva. Iako je međunarodni prevoz umrlih jednostavan proces, ume da potraje danima. Bilo da treba izvršiti prevoz pokojnika iz Austrije, Nemačke ili čak Holandije, priprema je ista.

Kako pripremiti pokojnika za sanduk?

„Nesređenog pokojnika ne primaju na onaj svet „– rečenica je koju ćete čuti skoro u svakom kraju našeg regiona. Osim pripreme pokojnika, često se pominje i šta se stavlja u sanduk pokojnika na sahrani. Tu se uvek dolazi do raznih stavova. Sveštenici za sve ove običaje imaju samo jednu reč – paganizam. To ne sprečava ljude u svim našim krajevima da u sanduk pokojnika stave određeni predmet “da mu se nađe”.

Sam čin sahrane je vrlo stresan za porodicu i ožalošćeni već istog trenutka počinju sa raznim pripremama. Odmah kreću sa pripremom govora za sahranu, kupovinom pogrebne opreme i organizacijom same sahrane. Ukoliko je smrt nastupila u inostranstvu, potrebno je organizovati i prevoz pokojnika u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu ili neku drugu zemlju regiona. Na našem sajtu možete pronaći celokupnu dokumentaciju neophodnu za međunarodni prevoz pokojnika, kao i cenovnik usluga.

Gotovo svi delovi pripreme vrše se u kući pokojnika, pred njegovim ukućanima. Najpre se vrši kupanje pokojnika, brijanje pa i oblačenje u svečano odelo, koje je namenjeno upravo za ovu priliku. Često sam pokojnik pre nego što smrt nastupi izabere u čemu želi da bude sahranjen. Međutim, kada su iznenadne smrti u pitanju, ova odluka pada na porodicu.

Telo pokojnika se najčešće pere vlažnim peškirima. Muškarac pokojnik se obrije, a u oba slučaja se seku i nokti pre no što se oblači novo odelo. Kod žena, na porodici je da odluči da li će pokojnicu našminkati i dodatno ulepšavati. Generalno pravilo je da se pokojnik sahrani sa nakitom koji je najveći deo života nosio, ukoliko testamentom nije drugačije predviđeno.

Šta se stavlja u sanduk pokojnika na sahrani?

Razna su verovanja u zavisnosti od regiona u kom se pokojnik sahranjuje. Uglavnom, nakon kupanja pokojnika i njegovog oblačenja, u džep pantalona se stavljaju “korisne sitnice”. Uglavnom se stavljaju sitne pare, mali češalj, sat na ruku, ogledalo; a pored samog tela u kovčeg se stavlja i još jedno dodatno odelo i par obuće.

Kovčeg je u mnogim situacijama popunjen i ostalim “pomagalima” za večni život. Neretko se u kovčegu može naći i neki mobilni telefon, knjiga ili naočare za vid. Verovanje kaže da se u kovčeg žene, kojoj je preminulo novorođenče stavlja i odelce. Navodno, ona to odelce nosi svom detetu na večni počinak. Bez obzira na deo regiona, u kovčeg se uglavnom stavljaju predmeti koje je preminuli koristio i voleo.

Opremljen sanduk prvo stoji u sobi

Sanduk koji je opremljen stvarima za pokojnikov večni život postavlja se na sto u najvećoj sobi. To je i prostorija gde će porodica ožalošćenog primati izjave saučešća. Ukoliko je letnje vreme, nije neuobičajeno da se u dvorištu montira privremeni šator. Kako bi se sprečilo nepotrebno ordiniranje kroz kuću, porodica tu dočekuje one, koji su došli da isprate pokojnika.

Što se tiče samog položaja, pokojniku je sve vreme desna ruka preko leve na grudima. Ruke preminulog porodica veže maramicom. Za vezivanje uglavnom se koristi tanji peškir ili deblji vuneni konac, a osim ruku noge se takođe vezuju oko članaka. Oči pokojnika dok je u sanduku se obavezno sklapaju. Verovanje je da ukoliko pokojniku oko nije sasvim zatvoreno, da je on ostao željan nečega za života. Zbog toga mu se i oči zatvaraju jer će se tako duša bolje pripremiti za prelazak u večni život.

Zašto se pokojniku oblači odelo?

Pripreme za postavljanje tela u sanduk podrazumevaju – češljanje, kupanje, brijanje, sečenje noktiju i sl. Ali ono što uglavnom zbunjuje porodicu jeste činjenica da mu se oblači najbolje odelo. Uglavnom, svaka osoba tokom svog zemaljskog života, ima svoje pripremljeno odelo za večni počinak. Verovanje je da ta odeća mora biti najbolja jer će pokojnik upravo u njemu biti večno.

Narodno verovanje kaže da čovek na onom svetu ima bukvalno sve iste potrebe kao i na zemaljskom. Iz tog razloga se u sanduk stavljaju svi predmeti, koji mogu biti od koristi. Na primer ako je pokojnik pušio – obavezno se stavlja cigareta, ali mogu da se zateknu i kafa, novac. U nekim delovima Balkana, u sanduk se stavlja prut. On služi da se pokojnik odbrani od zlih duhova koji mogu da ga napadnu. Novac se pokojniku stavlja u džep kako bi mogao da plati ulaz u Raj. To je uglavnom prelaz preko mosta koji ga vodi na onaj svet.

Da li se u sanduk pokojnika stavlja novac?

Običaj darivanja novca pokojniku je prisutan u skoro svim krajevima regiona. Istorija pokazuje da su novčićima darivani i pokojnici u ranim krajevima antičke Grčke. Na primer, spisi pokazuju da se tada na oči preminulog stavljao novčić kako bi mogli da pređu reku Stiks. Pomenuti prelazak reke, prema verovanju Grka, bio je moguć samo u čamcu koji je vozio Flegije. Upravo bi novčićima pokojnici plaćali njima uslugu.

Do dana današnjeg se običaj darivanja pokojnika novcem zadržao kod nas. Nema sumnje da je nastao iz sličnog uverenja kao i kod starih Grka, jer se na taj način plaća prelazak u zagrobni život. Danas, kada pogledamo troškove sahrane, ovaj običaj može biti i praktičan. Na taj način porodica i prijatelji mogu da pomognu porodici pokojnika. Za razliku od cveća koje je relativno novi običaj, novac se od davnina donosio pokojniku u sanduk.

Da li se pokojniku ostavlja zlato u sanduk?

Za ovo verovanje još uvek nema dokaza da se i dalje praktikuje. Ranije bilo sasvim normalno da se imućni ljudi u selu sahranjuju sa zlatom i novčićima. Njima je novac bio potreban kako bi mogli da plate put to Raja, a ukoliko porodica nije imala novca onda su se odvajali najbolji komadi zlata.

Ono što je ostalo do danas od običaja jeste mrtvačka svadba. To potiče od verovanja da Bog ne prima kod sebe one, koji nisu venčani u svom zemaljskom životu. S tim u vezi potrebno je da se svim nevečanim pokojnicima na ruku stavi prsten, kao jednostavan znak da su oni bili makar i prividno venčani. Mlade devojke se u Srbiji, i dalje u pojedinim krajevima, sahranjuju u venčanici – ukoliko su za života bile neudate.

Šta se ne stavlja u sanduk pokojnika na sahrani?

Po raznim verovanjima u kovčeg se stavljaju obavezni predmeti, pre same pripreme pokojnika za večni život. Uglavnom se “stavlja sve što je pokojnik voleo”, ali i ono što može da mu se nađe. Izbegava se postavljanje slika u sam kovčeg, jer postoji verovanje da će na taj način porodica preminulog takođe napustiti zemaljski život.

Iako svi ovi saveti šta staviti u sanduk, šta izbegavati izgledaju stresno – oni zapravo i jesu ne samo stresni već i zbunjujući. Dužnost svih nas, hrišćana, je da se u molitvama sećamo naših pokojnika i molimo Bogu za pokoj njihovih duša. Neće nam zameriti niko ukoliko nismo ostavili dovoljno novca ili određeni predmet.

Pokojnicima je potrebno da palimo sveće, organizujemo parastose i pomene, kao i da podižemo spomenike. Mnogo je bitnije i važnije da držimo u pristojnom i urednom stanju grobove naših predaka, nego da ga ispratimo sa mobilnim telefonom.

Šta se obavezno stavlja u sanduk pokojnika na sahrani?

Ukoliko ovo pitanje postavite nadležnom svešteniku, verovatno će vam reći kako ni jedan crkveni kanon ne pripisuje bilo šta od predmeta. Međutim, ukoliko želite na taj način da ispratite pokojnika, predlog je da upitate starije ljude iz svog okruženja. Običaja ima mnogo i oni se razlikuju od kraja do kraja, i ne mora da vas brine činjenica kako ćete nešto da pogrešite. Najbitnije je da vi dostojanstveno ispratite pokojnika, da se kasnije brinete o samom grobnom mestu.

Redovne molitve za pokoj duše, parastosi i pomeni mnogo su bitniji i značajniji za svakog hrišćanina od raznih paganskih običaja. Ne dopustite novinskim tekstovima i pričama da vas zavaraju kako su zahvaljujući mobilnom telefonu otkrili da je pokojnik živ. Nema potrebe ni da se zavaravate kako će vam se pokajnik javiti sa onog sveta, ili ćete jednostavno vi njega da pozovete na telefon koji ste stavili u sanduk.

Novac nije potreban za večni počinak, ono što smo za života učinili i činimo na to možemo da utičemo. Nećete nekome olakšati “večni život” ukoliko mu u sanduk stavite dovoljno novca, nakit, omiljenu hranu i sl. Ne robujete previše raznim običajima, već da kako osećate, tako i uradite. Sigurno nije nikome teže od porodice preminulog, te ukoliko želite na vama je da odlučite da li ćete poštovati običaje.

Radite kako osećate da treba

Dopustite sebi da na dostojanstven način ispratite dragu osobu, organizujte opelo, sahranu kako znate i želite. Vi ste najbolje poznavali preminulog i nema potrebe da stvarate sebi tenziju kako ćete nešto pogrešiti. Sve je samo verovanje koje kazuje da je zagrobni svet negde na zapadu, a da se do njega može doći samo kroz jame ili vode koje poniru u zemlju.

Verovanja koja su i dan danas prisutna su uočljiva u svakom primitivnom narodu, i to ne samo kod Slovena, već i kod naroda arijske grupe – pa i u praistorijskom dobu. Nažalost, paganski običaji (kako ih crkva naziva) su i sada prisutni pa se u, pojedinim krajevima našeg regiona, za veselje nađe povod i u tragediji.

Pre samo par godina, u jednom selu kod Golupca, naišao je “čudan” oglas preko lokalnog Radio Golupca. Tada je porodica Pajkić pozvala sve iz sela, na pomen Iliji Pajkiću, koji je pre dve decenije poginuo u saobraćajnoj nesreći u 36. godini života. Rezultat je bio na hiljade pijanih gostiju, orkestar koji je čitave noći pevao, uz mnoštvo pojedene hrane i popijenog pića. Sve su ovo ekstremni slučajevi koji se dešavaju, ali za ispraćaj pokojnika bitno je da se sve radi iz srca i duše – mnogo manje od toga šta će biti u sanduku.

BONUS VIDEO