DNK su "dekodirali" Votson i Krik 1953. godine. Oni su zaključili da je DNK molekul sastavljen od dva lanca koji su spiralno uvijeni jedan oko drugog. Za to su nagrađeni Nobelovom nagradom.
Ruski naučnik Petar Petrovič Garjajev, doktor biologije, akademik Medicinsko-tehničke akademije nauka Rusije, otkrio je 1993. godine nešto veoma zanimljivo.
Garjaev je ekseprimentisao laserom promenljivog vizuelnog spektra i svetlost, koja je prodirala kroz vakumsku komoru, počela je da se oblikuje po uzorku DNK koji je bio unutra. Ponovio je eksperiment sa DNK, ali svetlost je ponovo zadržala oblik.
"Fantomski DNK postoji 40 dana".
Danas je to poznato kao "DNK fantom efekat" koji je ostao misterija.Spektrometar, za koji su naučnici mislili da je neispravan, registrovao je "fantome" tokom 40 dana.
Garjajev tvrdi da se zapis informacije dešava na talasnom nivou, elektromagnetnim i zvučnim emisijama. Na tom principu osnovao je novi naučni pravac, "talasnu genetiku".
- Ispostavilo se da je naš molekul DNK antena, jer sadrži atome metala koji služe kao neka vrsta prijemnika koji je usmeren prema kosmosu, odakle prima neke upravljačke kosmičke informacije - tvrdi akademik Garjajev.
Molekul DNK u vodenom rastvoru emituje zvuk, proizvodi složenu melodiju sa muzičkim izrazima koji se ponavljaju.
- Melodija je interesantna i to je sam po sebi zanimljiv fenomen, ali, kada sam ga ozračio ultrazvukom, umesto složene melodije ostala je samo jedna usamljena nota - rekao je Garjaev.
Šta se dešava kada se prekine "zvučna veza" sa kosmosom?
– Postoji jednostavan eksperiment sa ikrom žabe kada se stavi u komoru od 80 odsto nikla i gvožđa, gde postoje svi uslovi za normalan razvoj ćelije sa jednim izuzetkom – nema spoljašnjeg elektromagnetnog okruženja. U tom nenormalnom elektromagnetnom okruženju embrioni se pretvaraju u čudovišta i niko od njih i ne dođe do stadijuma žabe.
Dakle, nama je apsolutno neophodno spoljašnje elektromagnetno okruženje. Ono stvara svojevrsni talasni metabolizam, talasnu regulaciju koja dolazi iz kosmosa - objašnjava Garjajev.
Juski organizam je veliko ćelijsko društvo koje se sastoji od milijardi ćelija i svaka od njih razmenjuje sa susednom podatke. Nervni procesi se prostiru veoma malom brzinom (10 metara u sekundi), što je dovoljno da ćelijsko društvo funkcioniše na niovu bakterije. Ni brzina svetlosti nije dovoljna da bi obišla stotine milijardi ćelija i donela im sve informacije.
Petar Garjajev i kolege su zaključili da kada foton naleti na nešto, on nestaje, a njegova informacija se trenutno prenosi na drugi foton. Jedan foton postaje drugi. Kasnije, ovo kvantno svojstvo je nazvano teleportacija.
Godine 1997. austrijski naučnici su eksperimentalno dokazali da se foton može teleportovati, odnosno trenutno prenositi sa jednog mesta na drugo, uz očuvanje informacije.
- Oni su veoma jasno pokazali da foton može da se teleportuje, a naša DNK, naši hromozimi, rade na principu fotona. To znači da naše ćelije komuniciraju jedna sa drugom beskonačnom brzinom. Ukratko, koncept vremena tamo nestaje - tvrdi profesor Garjajev.
