ZABORAVLJENI OBIČAJI: Mladići su nekada OTIMALI devojke, a razlozi nisu UVEK bili ISTI, neki će vas iznenaditi!

To se najčešće dešava u slučajevima kada roditelji devojke ne odobravaju brak sa nekim mladićem, pa ona u dogovoru sa momkom pobegne od kuće.

To je danas retkost, ali u prošlosti se dešavalo često .

Nekoliko dana posle takvog bega, mladićev otac ili neki drugi član porodice odlazio bi u kuću te devojke i od njenih roditelja traži mir i saglasnost. U većini slučajeva roditelji pristaju na saglasnost i tada se ugovara venčanje i svadba.

Događalo se čak da su neki roditelji i sami organizovali prividno otimanje devojke, da bi se tako izbegli troškovi veridbe.

Kad neka devojka neće da se uda za nekog momka, koji bi hteo baš tom devojkom da se oženi, dolazilo je takođe do otmice. Momak prikupi nekoliko poverljivih drugova, pa na zgodnom mestu sačeka devojku i silom je odvede svojoj kući. Posle otmice otac momka dolazi devojčinoj kući i trži mir. Ako devojka ne pristane da se uda za momka koji ju je oteo, njen otac  uz pomoć zakona mogao da je vrati kući.

Događalo se i da mladić koji je oteo devojku, da bi dobio saglasnost od njenog oca, bude primoran da plati izvesnu sumu novca kao naknadu za gubitak radne snage iz devojčine kuće.

Inače, otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota. Često se događalo da se celo selo digne na noge čak i u pola noći da brani devojku iz svog sela, ukoliko se dogodi da momci iz nekog susednog sela pokušaju da otmu devojku.

Vuk Karadžić je zapisao: “U otmicu se ide oružjem kako god u vojsku. Namame devojku kod stoke, ili kad pođe na vodu, te je odvedu.”

Danas su otmice devojaka retkost, ali stari običaj otkupljivanja mlade u mnogim krajevima se zadržao.