U Srbiji retko koja tema izaziva toliko porodičnih drama kao – nasledstvo. Malo koja ostavinska rasprava prođe bez trzavica, a dodatnu komplikaciju stvara Zakon o nasleđivanju, koji predviđa da određeni krug osoba, tzv. nužni naslednici, imaju pravo na svoj deo, bez obzira na ono što piše u testamentu.
Prema zakonu, nužni naslednici su ostaviočeva deca, usvojenici i njihovi potomci, deca nad kojom je ostavilac imao starateljstvo, bračni ili vanbračni partner, životni partner ili neformalni partner.
Koliko nasledstvo ume da zakomplikuje odnose, najbolje pokazuju iskrena svedočenja korisnika društvenih mreža, koji su otvoreno podelili svoja iskustva.
Jedan Beograđanin piše:
„Umesto da roditelji još za života odrede šta kome pripada, sve se ostavlja ‘za posle’. Na kraju propadaju kuće i imanja jer ima previše suvlasnika koji su raseljeni i ne mogu da se dogovore. Kod nas kažu: ‘Oko nasledstva se i rođena braća posvađaju do smrti’. I to je istina.”
Drugi dodaje:
„Roditelji se ne žele zamerati deci dok su živi, pa kažu: ‘Vi ćete to posle naše smrti da podelite’. Zvuči fino, ali u praksi – samo problemi. Kod mene je mamina sestra i trojica braće htela da je izbace iz kuće koju joj je deda poklonio, iako im je svima dao nekretnine za života. Ljudi postanu neprepoznatljivi kad se pomene nasledstvo.”
Jedna žena iz Kragujevca podelila je i zanimljiv primer:
Naravno, ima i onih priča koje se završe neslavno – poput svađe oko stare kuće na selu, vredne tek toliko da izazove sukob, a ne i da donese neku korist.
Zaključak većine koji su komentarisali? Roditelji bi trebalo još za života da pravno urede imovinu i jasno kažu ko šta dobija. Time se možda ne bi izbegle sve svađe, ali bi se sprečile dugotrajne sudske parnice.
Možda vas zanima…
povezane vesti
