Izlasci su nešto što mladi vole. Tada se obično popije malo više i budemo mamurni kao rezultat divlje zabave. Najgori mamurluk koji je neko mogao da ima, međutim, pobledeo je u poređenju sa onim što se dogodilo jednoj devojci.
Rejčel Bejli je 25-godišnjakinja iz Notingema, čiji život se preokrenuo iz korena nakon mamurluka, za koji se ispostavilo da je retko stanje zbog kojeg je izgubila moć govora i disanja.
Mladoj studentkinji je život zauvek promenjen, nakon što ju je sumnjivi mamurluk ostavio paralizovanu i nesposobnu da govori i diše, ali se na sreću dogodio neverovatan preokret, piše Dailystar.
Nakon što je 2014. godine izašla u provod, Rejčel je “zakačila” gadan mamurluk i počela da se oseća jako loše. Ono što je izgledalo kao mamurluk, ispostavilo se da je retko stanje koje ju je “smestilo” u komu, zakačenu za aparat za disanje. Njena noćna mora je počela nakon što je u nogama počela da oseća golicanje.
Tog jutra se, tadašnja 19-godišnjakinja, probudila i nije mogla da pomeri noge. Uspaničeno je pozvala hitnu pomoć. Njeno stanje se naglo pogoršavalo i nakon samo tri dana je stavljena na aparat koji joj je omogućio da diše, kao i u veštačku komu. Prebačena je u bolnicu, gde joj je dijagnostifikovan Giljen Bareov sindrom, redak neurološki poremećaj, koji pogađa jednu do dve osobe među 100.000 ljudi.
Nastaje kada imuni sistem počne da napada delove nervnog sistema, ostavljajući obolele paralizovanima i sa užasnim bolovima u udovima.
Rejčel je izgubila sposobnost govora, hoda i disanja, a sa lekarima je komunicirala tako što je očima pokazivala slova na tabli sa abecedom. Nakon 59 dana provedenih na intenzivnoj nezi i 76 dana rehabilitacije, ova devojka je bolnicu, ipak, uspela da napusti na dve noge.
Trebalo je da se vrati na studije kriminologije i psihologije, koje je pohađala, ali nakon što su je inspirisali “mađioničari” koji su brinuli o njoj, odlučila je da postane diplomirani fizioterapeut.
U junu prošle godine, stekla je diplomu prvog stepena, a uskoro bi trebalo da počne da radi u struci u jednog bolnici u Londonu.
“Kada sam se prvi put probudila u bolnici, to je bilo nešto najgore kroz šta sam prošla. Sećam se koliko sam bila besna i isfrustrirana jer mi je “oduzet” život”, rekla je Rejčel i dodala:
“Prva godina je bila noćna mora. Mrzela sam svaki trenutak. Svi moji planovi su se okrenuli naopačke i imala sam utisak da sam sve izgubila. Ali, to je takođe, i najbolja stvar koja mi se dogodila, jer sam postala ovo što sam sada. Vredno sam radila i bilo je jako bolno, ali sam ponosna na sebe. Pronašla sam novu svrhu života i jedva čekam da počnem da pomažem ljudima onako kako su meni pomagali.”
povezane vesti
