Sajber prosjačenje je sada lakše nego ikad na ovoj platformi.
Prosjačka mafija je prosjake sa ulica prebacila u virtualni svet. Smešteni u neuređenu prostoriju, eventualno sa sunđerom na podu i sa upaljenom kamerom mole za novac koji se sliva na račun kreatora u vidu virtuelnih poklona. Za ovaj vid prosjačenja koriste ljude koji žive u ekstremnom siromaštvu, uključujući decu, prema nedavnoj istrazi BBC-a.
U eri društvenih medija, za samo delić sekunde imamo pristup videima koji se emituje sa drugog kraja sveta. Algoritmi nam predlažu određene videe, ali i prenose uživo, takozvane lajvove. TikTok Live omogućava kontakt sa drugim korisnicima platforme u realnom vremenu i omogućava vam da steknete mnogo novih pratilaca.
Da bi zaradio, kreator čini sve da na svom kanalu dobije što više gledalaca. Ukoliko nije poznat influenser ili nema nalog specijalizovan za datu oblast, smišlja sadržaj kako bi privukao i zadržao što više ljudi na svom lajvu, koji će mu i slati giftove (novac).
Neki ljudi su svesni da, na primer, korisnike interneta privlači seksipil, pa se, zaobilazeći pravila aplikacije, lajvovi koriste za kreiranje sadržaja za odrasle. Iako u njima nema golotinje, često se ne odnose direktno na pornografski sadržaj.
Postoje ljudi koji su privlačil gledaoce uglavnom zbog vidljive bolesti, deformacije tela, neobičnih proporcija ili invaliditeta. Tužna realnost „klikova“ često znači da se ovi ljudi u cilju dobijanja sredstava odlučuju da od takvog sadržaja i od takve bolesti kreiraju zabavu.
Oni prikupljaju novac u vidu poklona na lajvovima. Giftovi su virtuelni, ali se mogu povući iz aplikacije kao gotovina. U obliku jeftinih digitalnih ruža, dragocenih lavova u vrednosti od nekoliko stotina dolara, gledaoci nagrađuju kreatore za njihov sadržaj.
Printscreen/TikTok
Panel za kupovinu poklona izgleda ovako. 35 novčića košta nešto manje od 60 dinara i to je najjeftinije. Najskuplji možete kupiti za čak 300 evra.
BBC istraga: Eksploatacija siromašnih
Danas većina sveta ima telefon sa pristupom Internetu, a to ne znači da su imućni. U virtuelnu stvarnost ne prenosi se samo zabava, posao i neki stavovi i viđenja, već i društveni fenomeni kao što je traženje materijalne podrške. U tome ne bi bilo ništa loše, da ne postoji činjenica da se često radi o deci koju satima snimaju uživo, a oni sve vreme traže digitalne poklone (novac).
Istraživanje BBC-a je pokazalo da ovakvi strimovi zarađuju i do 1.000 dolara na sat, ali neki ljudi dobijaju mali deo tog iznosa. Ovaj slučaj se odnosi na sirijske porodice koje žive u izbegličkim kampovima.
Porodice od emitovanja na TikTok-u prima manje od 30 odsto profita.
Prema autorima Bi-Bi-Sijevog članka o istrazi, platforma ne pruža jasne informacije o vrednosti poklona koje strimeri dobiju. Novinari su odlučili da urade eksperiment.
Sirijac je razgovarao sa jednom od agencija koje nude usluge vezane za direktne prenose. Tvrdio je da živi u logoru i da mu je potreban novac. Tokom jednog od strimova, zaposleni Bi-Bi-Sija su mu poslali virtuelne poklone u vrednosti od preko 100 dolara. Kada je pogledao svoj račun na kraju prenosa, ispostavilo se da je dobio oko 30 odsto od zarađenog iznosa. Još desetak odsto ovog iznosa preuzeli su agenti platforme.
Printscreen/TikTok
Trend „eksploatativnog prosjačenja“ podržavaju i posrednici povezani sa TikTokom. Oni porodicama obezbede opremu za snimanje kako bi ih podstakli da emituju uživo. Brokerske agencije su poznate kao "kraljevi za prenos uživo" i nalaze se širom sveta. TikTok angažuje posrednike da „pomognu“ drugim kreatorima sadržaja. Jedan takav regruter, Hamid, otkrio je da na ovaj način "pomaže" više od deset porodica.
Mona Ali Al-Karim i njenih šest ćerki su deo porodica koje svakodnevno prikupljaju sredstva na TikToku. Na ovaj način žena prikuplja novac za operaciju svoje ćerke. Nema posla, a njen muž je ubijen u raciji. Satima sede na podu u svom logorskom šatoru, ponavljajući reči o pomoći na engleskom – „Please, like, share, please give me a gift“.
Odgovor TikToka na navode o podržavanju eksploatacije
U kompaniji negiraju praksu i objašnjavaju da naplaćuje manje provizije. Pored toga, treba odmah preduzeti mere protiv eksploatacije ljudi u nevolji.
Marva Fatafta iz organizacije za digitalna prava kaže za Bi-Bi-Si da ovi prenosi krše politiku platforme o „sprečavanju štete, opasnosti ili zlostavljanja“ maloletnika na TikToku.
Ovaj "biznis" takođe krši druga pravila prijave. Ne možete direktno tražiti poklone tokom emitovanja. Bi-Bi-Si je, međutim, uradio još jedan test u kojem su zaposleni prijavili račune ljudi koji su molili za donacije tokom emitovanja. TikTok ih je obavestio u aplikaciji da ni u jednom slučaju nije bilo kršenja njegovih pravila.
BONUS VIDEO
povezane vesti
