Ova žena je oduvek osećala da ne spada u ljude koji se u sve i sa svima uklapaju. Samoća joj je uvek bila draža, nego gomila vršnjaka i grica sa njima. Roditelji su to prepisivali karakteru, pa i ona sama, ali na kraju se ispostavilo da ona ipak ima dijagnozu.
Kako kaže, kada je počela da radi, imala je ogromne probleme kada bi trebala da izrazi svoje glasno mišljenje o nečemu. Govorila je o svemu sa previše strasti i mnogi su je zbog toga doživljavali kao veoma agresivnu i besnu.
Vremenom je primetila da se sa posla vraća veoma umorna i jako iscrpljena. Tada su joj se kako kaže posložile kockice da nešto nije u radu ali nikako nije očekivala da će dobiti dijagnozu autizma.
- Kada su mi rekli da bolujem od autizma, objasnili su mi da sam umorna zato što se po ceo dan maskiram i trudim da se uklopim - kaže Keri.
Autizam je neurorazvojni poremećaj, kada dete ima poteškoće u socijalnom funkcionisanju i interakciji sa drugim ljudima, nerazvijanje govora i komunikacije, kao i neobična ponašanja uz ograničena interesovanja za uobičajene vršnjačke aktivnosti. Vrlo kompleksna teškoća u razvoju koja se javlja još u ranom detinjstvu.
Autističnim osobama je teško da razumeju emocije drugih ljudi, imaju nefleksibilne obrasce ponašanja i često ponavljaju identične postupke. Kad je njenom mlađem sinu postavljena dijagnoza autizma, Keri se još više zainteresovala za ovu temu i počela da čita o njoj. Ispostavilo se da i sama pati od istog poremećaja.
- Moj terapeut mi kaže da mi je tako kasno otkriven autizam zato što tako dobro funkcionišem, imam muža i decu - kaže Keri i dodaje da je - Dotad sam mislila da sam samo mrzovoljna i praskala sam na decu, ali sad shvatam da sam se u tim trenucima raspadala zato što mi je svega bilo previše. Kad dobijem prejaku stimulaciju, to me iscrpljuje - objasnila je Keri za kraj.