Studija koju su sproveli Harvard TH Chan School of Public Health, Univerzitet Kalifornije Santa Barbara (UCSB) i Globalna alijansa za poboljšanu ishranu (GAIN) otkriva da više od polovine svetske populacije konzumira nedovoljan nivo ključnih mikronutrijenata, uključujući kalcijum, gvožđe i vitamini C i E.
Ovo je prva studija koja daje globalne procene neadekvatnog unosa 15 kritičnih mikronutrijenata neophodnih za zdravlje. Nedostaci mikronutrijenata su jedan od najčešćih oblika neuhranjenosti u svetskim razmerama, a svaki nedostatak ima svoje zdravstvene posledice, od nepovoljnog ishoda trudnoće, preko slepila, do povećane podložnosti zaraznim bolestima.
Prethodna istraživanja su procenjivala količine mikronutrijenata dostupnih ljudima i šta konzumiraju, a ova studija procenjuje da li ispunjavaju zahteve preporučene za ljudsko zdravlje i razmatraju neadekvatnosti sa kojima se posebno muškarci i žene suočavaju tokom svog životnog veka, piše SciTechDaily.
Revolucionarni obim i pristupačnost
„Naša studija je veliki korak napred“, rekao je koautor Kris Fri, profesor istraživanja na UCSB-u. "Ne samo zato što je prvi koji je procenio neadekvatan unos mikronutrijenata za 34 starosne grupe u skoro svakoj zemlji, već i zato što ove metode i rezultate čini lako dostupnim istraživačima."
Istraživači su koristili podatke iz Globalne baze podataka o ishrani, Svetske banke i istraživanja o ishrani u 31 zemlji kako bi uporedili potrebe u ishrani sa unosom ishrane među stanovništvom u 185 zemalja. Oni su podelili populaciju na muškarce i žene koji pripadaju 17 starosnih grupa: od nula do 80 godina u intervalima od pet godina, kao i grupa 80+. Proučavali su petnaest vitamina i minerala: kalcijum, jod, gvožđe, riboflavin, folat, cink, magnezijum, selen, tiamin, niacin i vitamine A, B6, B12, C i E.
Studija je otkrila značajne nedostatke unosa za skoro sve procenjene mikronutrijente, isključujući proizvode obogaćene hranljivim materijama kao potencijalni izvor dodatnih hranljivih materija. Neadekvatan unos bio je posebno zastupljen za jod (68% svetske populacije), vitamin E (67%), kalcijum (66%) i gvožđe (65%). Više od polovine ljudi konzumiralo je nedovoljan nivo riboflavina, folata i vitamina C i B6. Unos niacina bio je najbliži adekvatnom unosu, sa 22% globalne populacije koja je konzumirala neadekvatne nivoe, a zatim slede tiamin (30%) i selen (37%).
Rodne razlike i regionalni trendovi
Procenjeni neadekvatni unos joda, vitamina B12, gvožđa i selena bio je veći kod žena nego kod muškaraca unutar iste zemlje i starosne grupe. Nasuprot tome, više muškaraca je konzumiralo neadekvatne nivoe kalcijuma, niacina, tiamina, cinka, magnezijuma i vitamina A, C i B6 u poređenju sa ženama. Dok su se obrasci neadekvatnosti mikronutrijenata jasnije pojavili na osnovu pola, istraživači su takođe primetili da su muškarci i žene starosti od 10 do 30 godina najskloniji niskom nivou unosa kalcijuma, posebno u južnoj i istočnoj Aziji i podsaharskoj Africi. Unos kalcijuma je takođe bio nizak u Severnoj Americi, Evropi i Centralnoj Aziji.
„Ovi rezultati su alarmantni“, rekao je Taj Bil, viši tehnički specijalista u GAIN-u. „Većina ljudi – čak i više nego što se ranije mislilo, u svim regionima i zemljama svih prihoda – ne konzumira dovoljno esencijalnih mikronutrijenata. Ovi nedostaci ugrožavaju zdravstvene ishode i ograničavaju ljudski potencijal na globalnom nivou“.
„Izazov javnog zdravlja sa kojim se suočavamo je ogroman, ali lekari i kreatori politike imaju priliku da identifikuju najefikasnije dijetetske intervencije i usmere ih na najpotrebnije populacije“, dodao je viši autor studije Christopher Golden, vanredni profesor nutricionizma na Harvardu TH Chan i Planetarna zdravstvena škola.
Istraživači su primetili da je nedostatak dostupnih podataka, posebno o individualnom unosu ishrane širom sveta, možda ograničio njihove nalaze.
Bonus video: