Hiljadama ljudi širom Velike Britanije ponuđeno je testiranje krvi u sklopu probnog ispitivanja klinika za poremećaje pamćenja.
Organizatori se nadaju da će više ljudi dobiti pristup nezi, podršci i lečenju novim lekovima u ranijoj fazi demencije.
Istraživanje, koje sprovode Univerzitetski koledž u Londonu i Univerzitet u Oksfordu, biće sprovedeno na 5.000 dobrovoljaca.
Shutterstock
Petogodišnji projekat će proučavati krvne analize u potrazi za Alchajmerovom bolešću i drugim oblicima demencije.
Trenutno oko trećine pacijenata ne dobija formalnu dijagnozu i ostaje zabrinuta i nesigurna u vezi sa vlastitim stanjem.
Odbegli proteini
Samo oko dva odsto pacijenata ima jedan od testova „zlatnog standarda" na Alchajmerovu bolest - ili specijalistički PET sken mozga ili spinalnu lumbalnu punkciju.
Oba mogu prikazati prisustvo odbeglih proteina u mozgu kao što su amiloid i tau, koji počinju da se gomilaju i do 20 godina pre nego što se jave prvi simptomi - ali su ti testovi skupi.
Oksfordski tim će proučiti čitav dijapazon krvnih analiza, što može da bude jeftiniji i lakši način da doktori otkriju prve znake bolesti.
Jedna krvna analiza će tražiti tragove ovih proteina u krvi da bi postavila dijagnozu Alchajmerove bolesti, najčešćeg oblika demencije.
Neki testovi će tražiti i potencijalne biomarkere za vaskularnu i frontotemporalnu demenciju, kao i demenciju sa Levijevim telima.
Istraživači će takođe pratiti da li krvne analize mogu da pomognu u otkrivanju ovih bolesti u raznim stadijumima.
unsplash.com
Doktorka Vanesa Rejmont, sa Univerziteta u Oksfordu, predvodi studiju, koja će regrutovati volontere na više od 50 lokacija za testiranje u Velikoj Britaniji, a koje su sve klinike za poremećaje pamćenja Nacionalne zdravstvene službe (NHS).
Ona je za BBC rekla da iako je nekoliko krvnih analiza na demenciju već pokazalo rezultate koji obećavaju, one imaju ograničenja.
„Istraživanje je obično isključivalo veoma stare, etničke manjine i one sa drugim zdravstvenim stanjima tako da moramo da razumemo kako izgledaju podaci u stvarnom svetu, zbog čega su ovi projekti toliko važni."
Tim sa Univerzitetskog koledža u Londonu će se usredsrediti na najindikativniji biomarker za Alchajmerovu bolest, zvani p-tau 217, koji može da ukaže na količinu amiloda i taua u mozgu.
Shutterstock
Njegovo ispitivanje će pokazati da li merenje p-tau217 u krvi može da poveća stopu dijagnoze za Alchajmerovu bolest kod ljudi sa ranom demencijom, ali i onih sa blagim ili progresivnim problemima sa pamćenjem.
Lusi, čija je majka imala demenciju, rekla je za BBC da bi volela da se prijavi dobrovoljno za probno ispitivanje.
„Imam veoma blisko lično iskustvo.
„Srećom, majka je bila relativno stara. Bila je u osamdesetim kad je sve počelo, a umrla je u 97. godini. Ali njene poslednje godine zaista je obeležila bolest.
„Bilo šta što bi moglo da otkrije bolest ranije i ako bude bilo nekakvog lečenja u budućnosti… to bi bilo divno."
Dostupnost novih lečenja
Džonatan Šot, profesor neurologije sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji predvodi probno ispitivanje, rekao je: „Rana tačna dijagnoza Alchajmerove bolesti je već važna, jer omogućuje ljudima pristup pravilnoj nezi i lekovima.
„Ali ako, kao što se mi nadamo, nova lečenja koja mogu da uspore Alchajmerovu bolest postanu dostupna uskoro, onda će ovo biti od ključnog značaja", kaže on.
„To bi utrlo put za fer i ravnopravan pristup novim i potencijalno krucijalnim lečenjima od kojih svi mogu da imaju koristi."
Dva lečenja su na probnim ispitivanjima pokazala da mogu da uspore napredovanje ranog stadijuma Alchajmerove bolesti.
Shutterstock
Doktori kažu da je korist od njih za sada skromna, ali da ona predstavljaju prve lekove „koji modifikuju bolest".
Lekove lekanemab i donanemab trenutno razmatra MHRA, telo koje odobrava lekove u Velikoj Britaniji.
Čak i ako dobiju dozvole, oni potom moraju da dobiju zeleno svetlo tela za procenu zdravlja, koje razmatra njihovu isplativost za NHS, pre nego što lekovi budu ponuđeni pacijentima.
„Uočili smo ogroman potencijal koji analize krvi pružaju za unapređenje dijagnostičkog procesa kod ljudi i njihovih najbližih kad su u pitanju neke druge bolesti", kaže doktorka Šeona Skejls koja vodi istraživanje.
Ona kaže da je bilo važno videti „istu promenu koraka kod demencije", koja je najveći zdravstveni izazov sa kojim se suočava Velika Britanija.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
