Nikada nije kasno da počnete da brinete o svom zdravlju, a ovo istraživanje je dokaz tome. Žene koje su usvojile svih osam navika do 40. godine živele su u proseku 23 godine duže od onih koje nisu. Koje su to navike, pročitajte u nastavku.
Novo istraživanje je identifikovalo osam životnih navika koje, kada se usvoje u srednjim godinama, mogu produžiti životni vek. Naučnici su koristili podatke iz medicinskih kartona i upitnika 719.147 ljudi upisanih u ,,Veterans Affairs Million Veteran Program (MVP)", program zdravstvenih istraživanja koji uključuje više od milion američkih veterana osmišljen da pomogne istraživačima da proučavaju uticaj gena, načina života, vojnih iskustava i izloženost zdravlja.
Ksuan-Mai T. Ngujen, specijalista zdravstvenih nauka u Veterans Affairs, predstavio je studiju u ponedeljak na sastanku Nutrition 2023, glavnom godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu u Bostonu, Masačusets.
Koje navike mogu dovesti do značajnog povećanja životnog veka?
Podaci za ovo istraživanje prikupljeni su između 2011. i 2019. godine. Učesnici su bili američki veterani od 40 do 99 godina. Više od 30.000 učesnika umrlo je tokom praćenja. Veterani koji su usvojili svih osam navika imali su 13% manji rizik od smrti iz bilo kog razloga u poređenju sa onima koji nisu usvojili nijednu od ovih navika. Identifikovanih osam navika su:
- Fizička aktivnost
- Izbegavanje cigareta
- Smanjenje stresa
- Održavanje zdravih navika u ishrani
- Konzumiranje alkohola umereno i ne prečesto
- Kvalitetan san
- Održavanje pozitivnih društvenih odnosa
- Izbegavanje razvoja zavisnosti od opioida.
Studija je pokazala da muškarci koji su usvojili svih osam navika do 40. godine mogu da žive u proseku 24 godine duže od muškaraca koji nisu usvojili nijednu od ovih navika. Žene koje su usvojile svih osam navika do 40. godine živele bi u proseku 23 godine duže od onih koje nisu.
Naučnici su otkrili da nedostatak fizičke aktivnosti, upotreba opioida i pušenje imaju najveći uticaj na očekivani životni vek pojedinca. Tokom perioda istraživanja, ove navike su bile povezane sa 30% do 45% većim rizikom od smrti. Stres, prekomerna konzumacija alkohola, loša ishrana i loša higijena sna bili su povezani sa 20 do 30% povećanim rizikom od smrti tokom studije. Za poređenje, nedostatak pozitivnih društvenih odnosa bio je povezan sa 5% povećanim rizikom od smrti.
Mentalno zdravlje takođe igra ulogu u životnom veku. „Nikada ranije nismo kvantifikovali kako život sa anksioznošću ili depresijom utiče na smrtnost. Kroz ovu studiju smo saznali da je to povezano sa 8% prevremenih smrti. Ova studija i naši rezultati naterali su nas da ponovo razmislimo kako da usmerimo buduća istraživanja tako da uključimo psihosocijalne faktore na značajniji način“, rekao je Ngujen.
Shutterstock
Nikad nije kasno za usvajanje zdravih navika
,,Postoje prednosti koje se mogu ostvariti čak i ako pacijenti ne mogu da usvoje svih osam zdravih navika. Zaista smo bili iznenađeni koliku razliku možete napraviti usvajanjem jedne... dve... tri... ili svih osam životnih faktora!“ rekao je Ngujen. Dr. Vilijam Šafner, profesor preventivne medicine i zaraznih bolesti na Univerzitetskom medicinskom centru Vanderbilt u Nešvilu u Tenesiju, istakao je taj element istraživanja. „Bilo je impresivno u smislu da čak i ako počnete i ne usvojite ih sve... to je i dalje korisno“, rekao je on za MNT.
Iako istraživanja sugerišu da usvajanje zdravih navika u starosti verovatno rezultira manjim procenjenim povećanjem očekivanog životnog veka, ono je i dalje korisno i obezbeđuje veći kvalitet života. „Naši rezultati sugerišu da je usvajanje zdravog načina života važno za javno zdravlje i ličnu dobrobit“, rekao je Ngujen i dodao: „Što ranije to bolje, ali čak i ako promenite svoje navike u 40-im ili 60-im godinama, i dalje će biti od koristi, kao što se vidi iz naših rezultata!".
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
