Mozak počinje da se smanjuje već u tridesetim i četrdesetim godinama, a u tom periodu već možemo imati problema sa zadacima koji zahtevaju brzo razmišljanje ili istovremeno žongliranje sa više informacija. Međutim, neke kognitivne veštine se povećavaju sa godinama, uključujući pristup dugoročnoj memoriji i izgradnju rečnika.
Većina nas ne očekuje da će imati istu kožu bez bora koju smo imali u dvadesetim ili da ćemo moći da trčimo tempom kojim smo trčali kao tinejdžeri, ali često očekujemo da naše pamćenje i druge kognitivne veštine razmišljanja ostanu iste ili bar otprilike isto koliko se približavamo srednjim godinama i starijim godinama.
Shutterstock
Ali promene povezane sa starenjem su neizbežne, bilo da utiču na mozak ili druge organe. Međutim, iako pad pamćenja i brzine kognitivne obrade može biti normalan deo starenja mozga, ove promene takođe mogu biti znaci demencije ili Alchajmerove bolesti. Uočavanje razlike može biti izazov, čak i za doktore, posebno kada promene mogu biti postepene i suptilne, piše Everyday Health.
Ali učenje o tome kako se vaš mozak normalno menja tokom vašeg života može vam pomoći da razumete koje promene u funkciji mozga bi mogle biti važne da razgovarate sa svojim lekarom.
Kako mozak počinje da se menja u tridesetim?
Tokom prva tri meseca bebinog života, mozak brzo raste, oko jedan odsto dnevno. U dobi od godinu dana, mozak bebe je 64 odsto veći nego što je bio pri rođenju, a do pete godine mozak dostiže oko 90 odsto svoje veličine.
Ali u tridesetim i četrdesetim, mozak počinje da se smanjuje, a stopa skupljanja se povećava do 60-ih i dalje. Najviše se smanjuju frontalni režanj i hipokampus, koji su odgovorni za kognitivne funkcije.
Shutterstock
Ostale promene uključuju manje efikasnu komunikaciju između neurona, smanjen protok krvi i povećanu upalu.
„Ove vrste promena mogu biti povezane sa fizičkim ili zdravstvenim promenama koje se mogu javiti sa starenjem, uključujući stanja kao što su bolesti srca i dijabetes,“ Moli Mater, dr, docent psihijatrije i bihejvioralnih nauka i istraživač starenja mozga na Severozapadna medicina Medicinski fakultet Feinberg u Čikagu.
Mater dodaje da ove promene u mozgu mogu uticati na mentalne funkcije, čak i kod zdravih starijih ljudi bez bilo kakvog oštećenja ili demencije. Ali postoje i dokazi da mozak zadržava sposobnost da se menja i prilagođava kako starimo, pa čak i da se poboljšava u nekoliko ključnih oblasti.
Kako starimo, naš mozak postaje manje efikasan
Pad efikasnosti mozga je tipična promena povezana sa starenjem, kaže Mater.
„Ovo uključuje razmišljanje koje zahteva brzu obradu, žongliranje sa više informacija u isto vreme i pamćenje novih informacija kojima nedostaje bilo kakva inherentna struktura ili značenje. Sve su to zadaci koji su zapravo prilično složeni i zahtevaju dosta koordinacije između različitih delova vašeg mozga i različitih mreža“, kaže ona.
On dodaje da postoje dokazi da vrlo postepeno opadanje ovih oblasti može početi u tridesetim godinama, iako ih osoba možda neće primetiti nekoliko decenija. U tom trenutku možda više neće biti tako oštra, ili stvari koje su nekada bile lake ili rutinske mogu postati izazovnije.
Koje su normalne promene mozga?
Džoel Kramer, profesor neuropsihologije i direktor programa neuropsihologije u Centru za pamćenje i starenje pri USCF Vejl institutu za neuronauku u San Francisku, kaže da ljudi srednjih godina često imaju problema da savladaju novu tehnologiju i rade matematiku u svojoj glavi.
Shutterstock
Takođe im je teško da pronađu reči da opišu nešto, kao što je film ili serija koju su gledali prošle nedelje. "Ne pada vam na pamet trenutno, ali može vam pasti na pamet 20 minuta kasnije ili tri dana kasnije. Neuspeh je da pronađete reči više od bilo čega drugog. Nije da informacije nisu uskladištene u vašem mozgu, ali vam je bilo teško da efikasno odaberete tu jednu informaciju“, objašnjava Mater.
Zaboravićete zašto ste ušli u prostoriju
Ovo je još jedna tipična promena povezana sa starenjem. Iako može biti neprijatno, ne mora da bude znak kognitivnih problema. „Međutim, ako ove stvari postanu veoma uobičajene ili ometaju vašu sposobnost da obavljate svakodnevne aktivnosti, onda biste trebali biti zabrinuti“, kaže Mater.
Međutim, razlikovanje između problema povezanih sa starenjem i onih koji se odnose na kogniciju može biti teško, jer ono što je normalno za jednu osobu može biti znak kognitivnih problema za drugu. Ako ste zabrinuti, obavezno potražite medicinsku pomoć.
Neke jezičke veštine ostaju dobre ili se čak poboljšavaju
Vaša sposobnost da pristupite informacijama koje su uskladištene u vašem mozgu čak i veoma dugo vremena može se zapravo poboljšati, kaže Mater, i tu se oslanjate na dugoročnu memoriju. Sposobnost igranja rečima i rešavanja ukrštenih reči takođe može ostati ista ili se poboljšati.
Printscreen/TikTok
Iako sposobnost da se odmah pronađe prava reč može opasti, rečnik se vremenom povećava. „Čak i kada ulazimo u osamdesete, naš rečnik može nastaviti da raste“, kaže Kramer.
Bolje emocionalno blagostanje
Postoje dokazi koji ukazuju na to da starije odrasle osobe (od 60 i više godina) generalno imaju bolje emocionalno blagostanje od sredovečnih ili čak mlađih odraslih.
Emocionalno blagostanje je stanje dobrog mentalnog zdravlja i sposobnost da ostane stabilan čak i u teškim situacijama.
„Neki stariji ljudi daju više prioriteta onome što im je važno. „Često dolazi do poboljšanja emocionalnog funkcionisanja, a mislim da to dolazi od povećanog životnog iskustva i mudrosti da se razume kako se nositi sa različitim stvarima koje se pojavljuju“, kaže Mater.
Neki 80-godišnjaci imaju bolje sećanje nego neko mlađi
Mater proučava grupu ljudi koje on naziva ,,superagers" ili ,,super-starci", a to su ljudi koji su stariji od 80 godina i imaju sposobnost pamćenja kao ljudi koji su najmanje 20 do 30 godina mlađi. Glavni cilj istraživanja je pronalaženje faktora koji bi mogli pomoći drugima da poboljšaju svoje zdravlje i jednog dana, čak i potencijalno, izbegnu Alchajmerovu bolest.
Shutterstock
Deo tog istraživanja uključuje ljude koji doniraju svoj mozak istraživanju nakon što umru. „Kada smo pregledali njihov mozak pod mikroskopom, pronašli smo određene delove mozga koji su bili veći i zadržali svoju debljinu, a zdravlje njihovih neurona je bilo bolje od onoga što biste očekivali u dobi od njihove smrti“, kaže Mater.
U ovom trenutku, Mater i drugi istraživači nisu identifikovali jasne faktore koji se mogu promeniti da bi imali ovu vrstu sposobnosti pamćenja. Ipak, jedna stvar se ističe, a to je da mnogi „superstarci“ imaju aktivan društveni život. „Oni su obično angažovani i uključeni u različite vrste aktivnosti ili društvenih okupljanja koja im donose uživanje, društveni angažman i intelektualnu stimulaciju“, dodaje Mater.
Ono što je dobro za telo, dobro je i za mozak
„Mnoge preporuke koje dajemo za poboljšanje zdravlja mozga su u suštini iste stvari koje se odnose na celokupno zdravlje tela i srca“, kaže Mater. To uključuje više kretanja i manje sedenje, jedenje hrane bogate hranljivim materijama i izbegavanje prekomernog alkohola ili drugih supstanci. „Takođe, ostati angažovan, naučiti nove stvari i pronaći načine da izazovete sebe su dobre prakse za zdravlje mozga“, kaže Mater.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
