Većina ljudi ni ako želi ne stigne da spava popodne, a takav se odmor ionako retko kada doživljava kao nešto pozitivno jer, osim što ometa noćni san, redovno popodnevno spavanje može i ukazivati na neka ozbiljna stanja i bolesti. Ipak postoji, kako piše Real Simple, opšti konsenzus o tome kada planirano dremanje može biti zdravo i korisno za one koji tokom dana trebaju nadoknaditi san, a to je sve dok kraće traje (20 do 30 minuta ili ne duže od 90 minuta) i dok nije prekasno popodne, odnosno preblizu noćnog spavanja. Ipak, prema studiji koja je u junu objavljena u časopisu Sleep Health, uz nadoknađivanje noćnog sna postoji još jedna prednost redovnog popodnevnog spavanja, a to je što ljudi koji si ga svakodnevno priušte imaju veći ukupni volumen mozga.
Shutterstock
Isto tako, prema istraživačima u Londonu i u Urugvaju, redovno popodnevno odmaranje od 15-ak minuta poboljšava i izvođenje određenih kognitivnih zadataka. Naučnici su ispitanicima (njih 375.000) analizirali genetske podatke, pomnije promatrajući nekoliko DNK isečaka za koje se smatra da su povezani sa popodnevnim dremanjem, a zaključak istraživanja ukratko kaže da je spavanje popodne uzročno povezano s poboljšanim zdravljem mozga i kognitivnim zdravljem, te povećava ukupni volumen mozga koji opada s godinama i utiče na kognitivne sposobnosti.
povezane vesti
