Urgentni centar je ustanova koja nikada ne zatvara vrata. Svakog minuta, časa, dana, meseca zbrinjavaju i najteže pacijente. Među njima su i oni sa moždanim udarom kod kojih je blagovremena lekarska intervencija presudna za povoljan ishod. Gost Jutarnjeg programa RTS-a, doktor Predrag Stanarčević, neurolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, navodi da je ukupan broj pacijenata u Urgentnom centru uglavnom konstantan i kreće se otprilike između 70 i 100 pacijenata dnevno.
Ipak, beleže se određene varijacije u broju pacijenata sa moždanim udarom, zavisno od vremenskih prilika i zavisno od promenljivosti vremenskih prilika. "Ono što mi često primećujemo, što je zapravo pokazano nekim ispitivanjima, jeste da u zimskim mesecima, kada je hladnije vreme, ima više pacijenata, posebno sa moždanim udarom koji je posledica zapušenja krvnih sudova mozga. A takođe je primetno i da se otprilike jedan dan nakon većih vremenskih promena ili kolebanja, posebno temperature i atmosferskog pritiska, zapravo povećava broj pacijenata sa bilo tranzitornim vaskularnim smetnjama, bilo sa moždanim udarima koji se potom javljaju u našu ambulantu", ističe neurolog.
UTICAJ VREMENSKIH PRILIKA
Što se tiče vaskularnih pacijenata, pokazalo se da promene vremena imaju uticaj i to dominantno zbog kolebanja arterijskog pritiska koji je faktor rizika za obe vrste moždanog udara, moždanog udara koji je posledica zapušenja krvnih sudova, tako i za pacijente koji dožive krvarenje u mozgu.
"Naš najmlađi pacijent s moždanim udarom je imao malo manje od 18 godina. Gornju granicu nemamo. Trenutno, na odeljenju možda najmlađi pacijent sa vaskularnim tegobama ima 41 godinu, ali to je malo nekarakteristično. Nije neobično da imamo ljude u tridesetim godinama koji leže", navodi dr Stanarčević.
SIMPTOMI MOŽDANOG UDARA I BRZA REAKCIJA
Simptomi moždanog udara su isti u svim uzrastima i zapravo zavise od lokalizacije samog moždanog udara, odnosno od mesta u centralnom nervnom sistemu gde se moždani udar dogodio, objašnjava neurolog. "Ono što mora uvek da pobudi sumnju da se radi o moždanom udaru to je naglo nastala slabost polovine tela, poremećaj govora, zatim naglo nastala vrtoglavica, posebno ukoliko je praćena poremećajima vida, pojavom duplih slika, nagla nastala pospanost i takve te stvari", ističe doktor.
Pacijenti u ovom periodu najviše problema imaju sa krvnim pritiskom i varijacijama krvnog pritiska. Ovi problemi mogu da budu praćeni određenim smetnjama koje na kraju ne budu moždani udar, kao što je glavobolja, osećaj omaglice, osećaj vrtoglavice i nestabilnost.
"Ali ništa od toga ne smemo da ignorišemo. Nama je vreme najvažnija stvar i vreme je možda i najznačajniji prognostički faktor koji odlučuje kako će pacijent sa moždanim udarom proći, odnosno kako će se njegovo lečenje završiti, kako će biti ishod lečenja", napominje neurolog. U tom kontekstu, ukoliko se javi nešto od pomenutih simptoma, jako je važno da se pacijenti što pre jave, bilo u službu hitne medicinske pomoći, bilo u najbližu medicinsku ustanovu koja može da pruži adekvatnu pomoć.
"Što je manje vremena prošlo od nastanka prvih tegoba, pa do davanja specifične terapije koju propisujemo, šanse za povoljan ishod lečenja su veće.Kako vreme prolazi, šanse opadaju", kaže dr Predrag Stanarčević. Statistike pokazuju da ukoliko se intervencija uradi u prva tri sata, šanse za oporavak su prilično velike i dešava se da takvim pacijentima nije potrebna dodatna rehabilitacija jer imaju minimalne posledice koje se vremenom popravljaju.
"Mi zato više volimo da uvek naglasimo da onog trenutka kada osetite simptome, kontaktirate zdravstvenu službu ili se javite lekaru kako bismo mogli da uradimo svu neophodnu dijagnostiku koja je nama potrebna što pre. Nama treba određeni vremenski period da uradimo dijagnostiku, da mi aktiviramo svu logistiku i sve ljude koji su u tom lancu terapijskom", zaključuje neurolog.
FAKTORI RIZIKA I PREVENCIJA
Moramo imati u vidu da određene faktore rizika ne možemo da promenimo. To su godine, pol, određene etničke ili rasne pripadnosti, genetika. Faktori rizika na koje možemo da utičemo su, u prvom redu, određena oboljenja koja utiču na krvne sudove ili dovode do stanja koja povećavaju rizik od pojave tromba u cirkulaciji.
"Znači arterijske, hipertenzija, šećerna bolest, povišene masnoće u serumu, određene srčne aritmije, neka druga kardiološka oboljenja. To bi bile neki glavni faktori rizika koji značajno povećavaju rizik od moždanog udara, a na koje možemo da utičemo i da možemo značajno da smanjimo rizike na nekom godišnjem ili petogodišnjem nivou", navodi neurolog dr Predrag Stanarčević.
