Naime, površinski sloj kože čvrsto je vezan za sloj ispod i ne može tako lako da se širi. Naučnici još 1935. godine su primetili da se prsti na nogama i rukama neće smežurati bez obzira koliko dugo stoje u vodi ako im je određeni živac oštećen.
Tada su došli do zaključka da se to događa zbog reakcije vegetativnog nervnog sistema u telu koji je zadužen i za otkucaje srca i disanje.
Neurolozi su sad skloni uverenju da iza svega je evolucijska pozadina, odnosno prsti se smežuraju jer tako bolje i lakše prianjaju uz mokru površinu - lakše uhvate ribu, stabilniji su na vlažnim površinama itd.
U 2013. godini sproveli su niz istraživanja na ovu temu. U jednom istraživanju zamolili su dobrovoljce da hvataju mokre i suve predmete u dva slučaja - ako su im prsti naborani od vode i ako su suvi. Sa naboranim prstima bili su mnogo brži u sakupljanju mokrih predmeta.
Uporedili su to sa gumama na automobilu. Ako su dovoljno duboke šare, guma će dobro prianjati uz površinu. Svi znamo kakav je slučaj sa ozloglašenim 'ćelavim gumama'. Jednako je i sa prstima.
Ako imaju dublje šare, voda će proći kroz njih i bolje će prianjati mokroj površini. Zaključak naučnika je taj da prsti u vodi ne nabubre već se smanje zbog krvnih žila koje se u njima stežu pa se koža zbog toga smežura, piše Bright Side.
