Oni koji su se u periodu između sedam i 15 godina prejedali i bili sporiji, lošije su prošli na testovima mozga u četrdesetim. Niži rezultati bi mogli da povećaju verovatnoću da će kasnije razviti demenciju.
Vodeći autor profesor Michele Callisaia, sa Univerziteta Monash u Australiji jerekla : „Zaštitne strategije protiv će možda morati da počnu još u ranom detinjstvu.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Dr Sara Imarisio, šef istraživanja u Alchajmerovom istraživanju UK, objašnjava: „Za većinu nas rizik od demencije se svodi na složenu mešavinu naših gena, načina života i starosti.
Dok mnogi stručnjaci veruju da je srednje doba ključno vreme kada bi trebalo da preduzmemo mere da smanjimo rizik od demencije, neki aspekti detinjstva takođe mogu uticati na dugoročno zdravlje našeg mozga. "Nikada nije prerano ili prekasno u životu da preduzmemo korake da podržimo zdravlje našeg mozga."
BONUS VIDEO
