Samohrana majka iz Škotske suočava se s teškom dijagnozom koja joj je zauvek promenila život.
Ejpril Tejt iz Fajfa, priobalnog gradića, radila je kao vaspitačica, a jednog dana 2018. godine joj se dogodilo da je zaboravila ime deteta o kojem se brinula.
U to vreme je imala 52 godine i smatrala je da se radi o posledicama hormona.
Naime, pretpostavila je da je reč o "moždanoj magli" i zaboravnosti, što su uobičajeni simptomi menopauze, no lekar kojem je to spomenula odmah ju je pozvao na pregled, piše People.
Nakon snimanja mozga, usledio je šok – Ejpril je imala tumor na mozgu.
Iako nije bio zloćudan, nalazio se duboko u području mozga odgovornom za koordinaciju, pokrete i ključne funkcije poput disanja. Tumor, nazvan posterior falcine meningiom, spororastući je, ali njegov položaj čini operaciju gotovo nemogućom.
Shutterstock
"Kad su mi rekli da imam tumor na mozgu, prvo sam pomislila da ću umreti. Bila sam ukočena od straha. Samohrana sam majka, a moja ćerka Ebi tada je još bila tinejdžerka. Mislila sam samo na to da neću biti uz nju", ispričala je Ejpril.
Hirurg joj je objasnio da se tumor nalazi na vrlo nezgodnom mestu i da je operaciju na tom području pokušao samo jednom pre toga.
Za Ejpril je to bilo teško da prihvati. Kako je bila samozaposlena, morala je da uzme bolovanje i tako je izgubila prihode, što joj je dodatno povećalo stres.
Lekari su je stavili na režim "posmatranja i čekanja" te je odlazila na redovna snimanja kako bi se pratilo raste li tumor.
"U početku se nije puno menjao", rekla je, "Ali, bilo je zastrašujuće živeti s neizvesnošću. S vremenom sam se prilagodila."
No krajem 2022. dobila je loše vesti – tumor je počeo da raste i morala je da ide na svakodnevnu radioterapiju.
"Svaki dan sam išla na zračenje, tretman je bio brz, ali iscrpljujuć", kaže.
Shutterstock
Morala je da nosi specijalnu masku kako bi joj glava bila potpuno nepomična.
"Osećaj je bio klaustrofobičan i intenzivan… Samo bih zatvorila oči, slušala muziku i pokušala da ostanem mirna. Najteže je bilo čekanje rezultata i neizvesnost da li je tretman uspeo", kaže.
Srećom, lečenje je uspelo. Iako i dalje mora redovno na pretrage, vratila se poslu i povećala nivo fizičke aktivnosti – ove godine čak je istrčala humanitarnu trku na 5 kilometara.
Učestvuje i u prikupljanju sredstava za istraživanje tumora mozga u Škotskoj.
"Najviše me šokira kad vidim koliko se malo sredstava izdvaja za istraživanja tumora mozga. To se mora promeniti", ističe.
Iako je zahvalna što njen tumor nije zloćudan, Ejpril kaže:
"I dalje imam nešto u mozgu što tamo ne bi trebalo da bude i to se može promeniti bilo kad. Brinula sam se i kako će to uticati na nove odnose, nisam htela da opterećujem nekoga. Ali svi mi zaslužujemo da živimo punim plućima, volimo i budemo voljeni."
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
