Sofija je sa 19 godina doživela moždani udar: Bila je zdrava kao dren, a samo je jedna vrednost u nalazu krvi bila povišena

Sofija Gedgaudas imala je samo 19 godina kada je doživela težak moždani udar i dobila svega 15 odsto šanse da preživi.

Godine 2019. preselila se iz Kenoše, u saveznoj državi Viskonsin, u San Francisko, sa snom da postane pilotkinja i čirlidersica u NFL-u. Međutim, samo dva dana nakon Superboula, dok je bila kod kuće sa porodicom, doživela je moždani udar.

Njena majka Lili ispričala je da su je roditelji pronašli kako leži na podu, potpuno paralizovana. U tom trenutku, jedina reč koju je mogla da izgovori bila je „da“.

Lekari su joj dijagnostikovali izuzetno visok nivo holesterola uzrokovan genetskim poremećajem,  što je dovelo do stvaranja ugruška u mozgu i izazvalo moždani udar.

Ova vrsta holesterola slična je LDL („lošem“ holesterolu), ali sadrži dodatni protein, što može izazvati upalu i zgrušavanje krvi, povećavajući rizik od srčanog i moždanog udara – čak i kod osoba koje vode zdrav način života.

 

 

 

 

Oko 64 miliona Amerikanaca pati od povišenog nivoa lipoproteina(a), a broj mladih koji doživljavaju moždane udare raste – više od 120.000 Amerikanaca mlađih od 50 godina svake godine doživi moždani udar.

U njenom slučaju, lekari su najpre pokušali da razbiju ugrušak lekovima, ali pošto nije bilo uspeha, morali su da izvedu trombektomiju – invazivnu proceduru uklanjanja ugruška putem katetera. Iako su joj spasili život, udar je oštetio centar za sluh u mozgu, pa je delimično izgubila sluh.

Oporavak je trajao tri godine – učila je ponovo da hoda, govori, jede i čita. Tokom tog perioda, gledala je rvačke mečeve sa ocem u bolnici i pronašla novu inspiraciju. Prvi put se nasmejala nakon udara upravo gledajući rvanje.

– Brat me je kasnije odveo na meč uživo i tada sam mu rekla: „Ovo želim da radim.“ – prisetila se Sofija.

Danas ima 25 godina i aktivna je rvačica – a trenutno i šampionka u ženskom rvanju Ohio Valley Wrestling (OVW) u Luizvilu, Kentaki – organizaciji u kojoj su karijere započeli Džon Sina, Batista, Lesnar i Orton.

– Dugo sam krila da sam delimično gluva jer sam to doživljavala kao slabost. Sada to prihvatam. Učim da se prilagodim, oslanjam se na čitanje sa usana, instinkt i govor tela. U ringu koristim ono što mogu i to me, verujem, čini boljom izvođačicom – kaže ona.

Danas vodi računa o ishrani – jede povrće, voće, integralne žitarice, piletinu i ribu – i redovno vežba kako bi sprečila novi udar.

Sanja o internacionalnoj karijeri:
– Želim da se borim u Velikoj Britaniji, Japanu, bilo gde. Ali najvažnije je da pomognem drugima. Rvanje mi je spasilo život, sada želim da pomognem nekome drugom da pronađe svoju snagu.