Slučajevi su sada potvrđeni u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu, Portugalu i Italiji, dok se potencijalni slučajevi istražuju u Kanadi i Španiji. Pre skoro 20 godina, Viskonsin je imao sopstvenu epidemiju, a jedan od preživelih je dr Kurt Zaeskea.
On je još 2003. godine bio veterinar koji je došao u kontakt sa virusom posredstvom prerijskog psa kojeg je lečio.
„U roku od oko 48 sati od mog rukovanja tim uzorkom, razboleo sam se“, rekao je on za lokalni novinski list VISN. Zaeske je razvio lezije slične vodenim boginjama i patio je od mučnine, vrtoglavice i visoke temperature. „Počeo je da mi se nazire žulj na palcu koji nije izgledao kako treba, nije delovao kako treba“, rekao je 2003. godine, nakon što je bio u karantinu dve nedelje.
U to vreme su se pojavili slučajevi širom države, zbog čega su zdravstveni zvaničnici upozorili javnost. Dr Set Foldi je bio komesar za zdravstvo Milvokija. „Direktan kontakt sa lezijom kože kod majmunskih boginja može preneti virus“, rekao je on 2003. U SAD je 2003. prijavljen 71 slučaj majmunskih boginja, a 39 od tih slučajeva bilo je u Viskonsinu.
Skoro dve decenije kasnije, u državi nije prijavljen nijedan slučaj virusa, međutim, zvaničnici su rekli da su spremni ako se bolest vrati.
„Ovo nije nešto što nam je potpuno nepoznato“, rekla je aktuelna komesarka za zdravstvo Kirsten Džonson. „Postoji proces u državi Viskonsin i u zdravstvenom odeljenju Milvokija o tome kako da upravljate zaraznom bolešću, od kojih su majmunske boginje jedna, i mi smo spremni da upravljamo.
Zaeske smatra da je javnost sada spremnija u odnosu na pre 19 godina. „Nismo znali šta će se (tada) dogoditi“, rekao je. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, u Masačusetsu je potvrđen jedan slučaj majmunskih boginja. Mogući slučaj je prijavljen u bolnici Bellevue u Njujorku. „Istražujemo mogući slučaj majmunskih boginja u Njujorku“, stoji u tvitu sa naloga @nicHealthi.
„Epidemiolozi Odeljenja će pratiti svaku osobu koja je možda bila u kontaktu sa pacijentom dok je bila zarazna“, navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja i higijene u državi.
SIMPTOMI BOLESTI
Postoje dva glavna soja virusa: soj Kongo, koji ima stopu smrtnosti od 10 odsto, i zapadnoafrički soj, koji ima samo jedan procenat smrtnosti.
Pege često počinju na licu pre nego što se šire na druge delove tela, kažu stručnjaci. Bolest je virusna infekcija, slična malim boginjama, ali je blaža. Osip najviše pogađa lice (95 odsto slučajeva) i ruke (75 odsto), prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Tokom bolesti, osip se menja od podignutih crvenih kvržica u fleke ispunjene tečnošću. Pege na kraju izbijaju i formiraju kraste, koje kasnije otpadaju.
Infekcija izaziva dve faze bolesti. U prvoj fazi, do pet dana, pacijenti mogu patiti od:
- Visoke temperatura - 38C ili više
- Glavobolje
- Bolova u mišićima
- Bola u leđima
- Otečenih žlezdea
- Iscrpljenosti
BONUSV VIDEO
