Ulazak u šezdesete svakako je prekretnica koju vredi proslaviti, jer ta decenija može doneti više vremena za putovanja i porodicu, ali i poneka iznenađenja, naročito kada je reč o zdravlju.
Da biste održali energiju, dobro raspoloženje i vitalnost, važno je pažljivo birati šta stavljate na tanjir. Hrana može imati snažan uticaj na zdravlje mozga, srca, kostiju i očiju, a nutricionisti ističu šest ključnih namirnica koje bi bilo poželjno redovno konzumirati nakon šezdesete.
Orasi
Orasi su moćna namirnica kada je reč o dugovečnosti i to bez potrebe da ih jedete u velikim količinama.
Bogati su biljnim omega-3 masnim kiselinama, antioksidansima i polifenolima, koji svi zajedno podržavaju zdravlje mozga i srca. Istraživanja pokazuju da žene koje su u kasnim pedesetima i ranim šezdesetima redovno konzumirale barem dve porcije oraha nedeljno imaju veću verovatnoću za zdravo starenje – što uključuje odsutnost hroničnih bolesti, problema s pamćenjem, fizičkih ograničenja i psihičkih tegoba nakon 65. godine.
Shutterstock
Preporučena količina je oko 60 grama nedeljno, bilo samostalno ili kao dodatak jelima – salatama, ovsenim pahuljicama, energetskim pločicama ili pečenim jelima.
Mahunarke
Očuvanje gustoće kostiju ključno je za kvalitet života u starijoj dobi. Oko 10 miliona osoba starijih od 65 godina pati od osteoporoze, a iako fizička aktivnost ima važnu ulogu, ishrana, posebno unos mahunarki, može biti snažan saveznik.
Posebno se ističe leblebija, čiji izoflavoni i polifenoli mogu pomoći u prevenciji osteoporoze podsticanjem metabolizma kostiju i smanjenjem upale – posebno važno za žene nakon menopauze, kada je rizik od gubitka koštane mase najviši.
Shutterstock
Pistaći
Svakodnevna šaka pistaća može pridoneti boljem varenju i unosu važnih hranljivih materija – zdravih masti, biljnih proteina i antioksidansa poput luteina, koji štiti vid i podržava celokupno zdravlje.
Jedno istraživanje pokazalo je da su osobe koje su četiri meseca svakodnevno konzumirale oko 60 grama pistaća imale smanjena oštećenja ćelija i pojačanu aktivaciju gena povezanih s usporavanjem metaboličkih stanja poput insulinske rezistencije.
Lisnato zeleno povrće
Povrće poput spanaća, kelja i raštike bogato je vitaminom K i folatom, koji podržavaju funkciju mozga i mogu usporiti kognitivno propadanje povezano sa starenjem.
Ishrana bogata tamnozelenim lisnatim povrćem povezuje se s boljim pamćenjem i opštom kognitivnom funkcijom kod starijih osoba. Uz vitamin K, ti listovi sadrže i fitonutrijente poput beta-karotena i vitamina E koji povoljno deluju na učenje i pamćenje.
Shutterstock
Brusnice
Brusnice sadrže antocijanine i proantocijanidine – snažne antioksidanse koji štite mozak, ali i mokraćni sistem. Antocijanini, odgovorni za intenzivnu crvenu boju brusnica, mogu smanjiti rizik od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove, zahvaljujući svojim protivupalnim svojstvima.
Shutterstock
Suve šljive
Gubitak koštane mase čest je i ozbiljan zdravstveni problem s godinama, ali ishrana bogata suvim šljivama može pomoći u njegovom ublažavanju.
Shutterstock
Suve šljive sadrže bioaktivne spojeve koji mogu usporiti gubitak koštane mase, a istraživanja pokazuju da žene u postmenopauzi koje su svakodnevno konzumirale 50 grama suvih šljiva (oko 5 do 6 komada) kroz 6 do 12 meseci imaju manji gubitak gustoće kostiju u području kuka, piše msn.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
