Menopauza može izazvati značajne promene u telu, a prema novom istraživanju, uzrast u kojem žena prolazi kroz ovu tranziciju mogao bi biti pokazatelj boljeg ili lošijeg zdravlja srca.
Studija objavljena u časopisu Circulation Research pokazala je da su žene koje su kasnije u životu prestale da imaju menstruaciju imale zdravije krvne sudove i znatno manju verovatnoću da će doživeti srčani ili moždani udar u postmenopauzi u poređenju sa onima koje su ranije prošle kroz menopauzu.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
Istraživači su takođe otkrili da su žene koje su kasnije ušle u menopauzu imale bolje nivoe lipida (masti) i manje markera oksidativnog stresa u krvi, što bi moglo objasniti ovu razliku u zdravlju srca.
„Naš rad pokazuje da zapravo postoji fiziološka korist od kasnijeg nastupa menopauze i jedan je od prvih koji je identifikovao specifične mehanizme koji pokreću te prednosti“, izjavila je u saopštenju za javnost prva autorka studije Sana Darviš, doktorandkinja na Odeljenju za integrativnu fiziologiju na Univerzitetu u Koloradu.
Shutterstock
Većina žena ulazi u menopauzu između 45. i 55. godine. Međutim, oko 10% prolazi kroz menopauzu kasnije, što znači da ulaze u menopauzu nakon 55. godine, izjavila je za Health dr Nidhi Mehta, kardiološkinja iz ,,Lehigh Valley Health Network" i pomoćnica direktora Programa za žensko srce na Institutu za srce i krvne sudove ,,Lehigh Valley".
Kasni početak menopauze i rizik od srčanih bolesti
Za potrebe ove studije, istraživači su analizirali 21 ženu u predmenopauzi i 71 ženu u postmenopauzi — ova druga grupa dalje je podeljena na one sa „normalnim početkom“ i one sa „kasnim početkom“ menopauze, u zavisnosti od toga kada su im prestale menstruacije.
Da bi procenili zdravlje srca i krvnih sudova učesnica, istraživači su koristili meru koja se zove dilatacija posredovana protokom brahijalne arterije, što daje uvid u to koliko se dobro glavna krvna sudovina u nadlaktici (brahijalna arterija) širi kada se poveća protok krvi.
Zatim su proučavali zdravlje i funkciju mitohondrija – organela koje proizvode energiju – u ćelijama njihovih krvnih sudova. Na kraju, tim je ispitao i nivoe hormona, lipida i drugih molekula u krvi.
Kao što su i očekivali, sve žene u postmenopauzi imale su lošiju funkciju krvnih sudova u poređenju sa ženama u predmenopauzi. Ovo se može objasniti padom nivoa estrogena i drugim normalnim promenama koje dolaze sa starenjem – krvni sudovi s vremenom postaju krući. Osim toga, kako starimo, funkcija mitohondrija opada i oni često proizvode više štetnih molekula poznatih kao slobodni radikali. Slobodne radikale inače neutrališu antioksidansi. Međutim, kada ih ima previše, može doći do oksidativnog stresa, što može doprineti razvoju bolesti kao što su dijabetes i kardiovaskularna oboljenja.
Shutterstock/EngerPhoto
Ipak, istraživači su primetili da žene koje su kasnije ušle u menopauzu izgleda imaju određenu zaštitu od ovog pogoršanja vaskularnog zdravlja povezanog sa starenjem.
Funkcija krvnih sudova kod učesnica sa „normalnim početkom“ menopauze bila je za 51% gora u poređenju sa ženama u predmenopauzi. Nasuprot tome, kod žena sa „kasnim početkom“ menopauze, funkcija krvnih sudova bila je samo 24% gora.
Shutterstock
Ova razlika u funkciji krvnih sudova zadržala se najmanje pet godina nakon što je menopauza završila. Žene iz grupe sa kasnim početkom menopauze takođe su imale bolju funkciju mitohondrija, što znači manje slobodnih radikala i niži oksidativni stres. Pored toga, imale su i povoljnije nivoe određenih lipida u krvi.
„Naši podaci sugerišu da žene koje uđu u menopauzu u kasnijem životnom dobu imaju neku vrstu prirodne, urođene zaštite od vaskularne disfunkcije koja može nastati kao posledica oksidativnog stresa tokom vremena“, izjavio je viši autor studije dr Metju Rosman, vanredni profesor na Odeljenju za integrativnu fiziologiju na Univerzitetu u Koloradu.
Zašto menopauza utiče na zdravlje srca?
Iako su učesnice studije koje su prošle kroz menopauzu sa kasnijim početkom imale relativno bolje zdravlje srca, sve žene se suočavaju s povećanim rizikom od srčanih bolesti nakon što uđu u menopauzu. Stručnjaci se slažu da to ima mnogo veze sa estrogenom.
Estrogen je poznat kao prirodni zaštitnik ženskog srca. Kada nivo estrogena počne da opada tokom menopauze, žene „počinju da gube taj zaštitni efekat“, objasnila je dr Kimberli Skelding, šefica Odeljenja za kardiovaskularne usluge u ,,RWJBarnabas Health's Jersey City Medical Center".
Kao posledica toga, mnoge žene u menopauzi će primetiti porast krvnog pritiska i holesterola, čak i ako ne promene način ishrane ili nivo fizičke aktivnosti, dodala je Skelding.
Zato nije iznenađenje da žene koje kasnije ulaze u menopauzu imaju bolje zdravlje srca, dodala je dr Britni Oven, kardiološkinja iz ,,UTHealth Houston"-a.
Shutterstock
„Što duže telo proizvodi estrogen, to duže traje zaštita srca“, rekla je Oven. „Funkcija zidova koronarnih arterija je bolja pre menopauze. Dakle, što kasnije dođe do menopauze, to su koronarne arterije otpornije na oksidativni stres i srčani udar.“
Prethodna istraživanja su takođe ukazala na to da estrogen može imati ulogu u održavanju pravilnog funkcionisanja mitohondrija i krvnih sudova. Ipak, dr Oven naglašava da je potrebno više istraživanja kako bi se razumelo kako tačno estrogen pruža kardioprotektivni efekat.
Shutterstock
To znači i da još uvek nije jasno da li hormonska terapija bazirana na estrogenu može biti efikasan tretman za vaskularnu disfunkciju ili oksidativni stres povezan sa menopauzom, dodala je dr Nidhi Mehta.
Dalje istraživanje veze između estrogena, oksidativnog stresa i funkcije krvnih sudova moglo bi biti ključno za zaštitu ženskog srca kako godine prolaze.
„Ako otkrijemo koji je tačno mehanizam pomoću kojeg estrogen štiti srce u predmenopauzalnom periodu, možda ćemo moći da iskoristimo tu zaštitu za smanjenje rizika od srčanog i moždanog udara“, zaključila je dr Skelding.
Zaštita vašeg srca tokom menopauze i starenja
Iako još uvek postoje pitanja, ,,American College of Cardiology" i ,,American Heart Association" su prepoznali uzrast u menopauzi kao činilac koji menja rizik od kardiovaskularnih bolesti kod osoba u postmenopauzi.
U većini slučajeva, menopauza je van vaše kontrole. Međutim, zaštita i održavanje zdravlja srca tokom i nakon menopauze uglavnom podrazumeva preduzimanje uobičajenih koraka kako biste ostali zdravi.
To uključuje zdravu ishranu, povećanje unosa voća i povrća i smanjenje unosa mesa i sira, rekla je Skelding.
Shutterstock
To takođe znači da obratite pažnju na holesterol, dodala je Mehta.
„Važno je ostati aktivan“, rekla je Oven. „Vežbajte najmanje 30 minuta većinu dana u nedelji – i kardio vežbe i vežbe sa tegovima – kako biste održali dobro kardiovaskularno zdravlje bez obzira na menopauzalni status.“
Pored vežbanja, dovoljan san takođe je ključan za zdravlje srca. To može biti teško tokom menopauze, zahvaljujući nesanici, noćnom znojenju i drugim simptomima.
Ipak, važno je učiniti sve što možete da biste se dobro naspavali i praktikovali dobru higijenu spavanja, uključujući pridržavanje redovnog rasporeda spavanja i ograničavanje upotrebe elektronskih uređaja pre spavanja.
Bonus video:
