Nauka je utvrdila da neke žene mogu imati veći rizik da razviju demenciju u kasnijem životu, a tragovi mogu biti u čestom zdravstvenom problemu.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, trenutno je širom sveta više od 55 miliona ljudi sa dijagnozom demencije – i još alarmantnije, kaže se da je ovaj broj u porastu.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
Nova studija je identifikovala da uobičajena životna faza kroz koju žene prolaze može pružiti naznake da li će razviti demenciju u kasnijem životu, a sve zavisi od ozbiljnosti njihovih zdravstvenih simptoma.
Žene ulaze u menopauzu u različitim godinama, obično od 30. godine pa nadalje, a sada se smatra da što su simptomi teži ili učestaliji tokom ove faze, to su veće šanse da će razviti demenciju u kasnijem životu.
Novo istraživanje sprovedeno je na Univerzitetu u Kalgariju, koji je zatim objavio svoje rezultate u časopisu PLOS One. Istraživanje je obuhvatilo 896 žena u postmenopauzi koje su prijavile svoje simptome peri-menopauze, a zatim su testirane na kognitivnu funkciju. Studija je pokazala da su one sa težim simptomima menopauze imale veće rezultate na oba kognitivna testa, što ukazuje na teži pad funkcija i povećan rizik od demencije.
Shutterstock
Zahinor Ismail, dr.med., profesor psihijatrije, neurologije, epidemiologije i patologije na Univerzitetu u Calgaryju, diskutovao je o rezultatima sa Fox News Digital, objašnjavajući: ,,Jedan od najzanimljivijih nalaza bio je odnos između opterećenja menopauzalnim simptomima i simptoma blagih ponašajnih poremećaja (MBI) — sindroma koji se sve više prepoznaje kao rani pokazatelj rizika od demencije."
,,Ovi novi nalazi ističu potrebu da se razmatraju ne samo kognitivne promene, već i promene raspoloženja, socijalne interakcije i ličnosti koje se pojavljuju i traju u kasnijem životu nakon menopauze."
Studija je takođe proučavala žene koje su koristile hormonsku terapiju, kao što je HRT, što je dovelo do nižih rezultata u vezi sa kognitivnim zdravljem, ukazujući na potencijalnu potrebu za daljim istraživanjem da li bi ovo moglo biti korisno u razvoju demencije ili u njenom odlaganju u budućnosti.
Ismail je dodao: ,,Zanimljivo je da su učesnice koje su prijavile korišćenje hormonske terapije zasnovane na estrogenu tokom peri-menopauze imale značajno nižu ozbiljnost simptoma blagih ponašajnih poremećaja."
Studija Univerziteta u Kalgariju nije jedina koja je istraživala povezanost između simptoma žena tokom menopauze i početka demencije u kasnijem životu.
Shutterstock
Aleksa Fifik, lekar porodične medicine specijalizovan za menopauzu, ranije je izjavila da podaci ukazuju na to da što su simptomi tokom ove životne faze jači, to dolazi do smanjenja kognitivnih funkcija i mogućih znakova demencije.
Fifik, koja dolazi iz Ohaja, takođe je podelila da čest simptom menopauze, kao što su iznenadni talasi vrućine (vazomotorni simptomi), može biti povezan sa pogoršanjem kognitivnih funkcija. Objasnila je: ,,Veruje se da su vazomotorni simptomi povezani sa razvojem hipereintenziteta bele materije u mozgu, što je slično onome što vaskularna demencija pokazuje na snimcima."
,,Još uvek nismo prikupili podatke koji bi pokazali da lečenje vazomotornih simptoma može sprečiti kognitivni pad, ali se nadamo da ćemo uz hormonsku terapiju za menopauzu i druge nehormonske opcije moći da dođemo do tih podataka u bliskoj budućnosti."
Shutterstock
Prema podacima britanskog Nacionalnog zdravstvenog servisa (NHS), različite varijante demencije utiču na pojedince na različite načine.
Iako su najčešći simptomi ove bolesti uticaj na kognitivne funkcije i gubitak pamćenja, teškoće u koncentraciji, poteškoće u obavljanju poznatih dnevnih zadataka, zbunjenost u vezi sa vremenom i mestima, te promene raspoloženja.
Bonus video:
