Način na koji se krećemo kroz svakodnevicu – bilo da idemo na posao, do prodavnice ili samo u šetnju – može otkriti mnogo više o našem zdravlju nego što bismo očekivali. Iako mnogi hodanje smatraju nečim sasvim uobičajenim, naučnici sve češće naglašavaju da brzina hoda odražava i fizičko i mentalno stanje organizma. Iznenadno usporavanje koraka, posebno ako se ranije nije primećivalo, može biti znak dubljih zdravstvenih problema – uključujući i promene u strukturi mozga.
U medicinskim krugovima brzina hodanja se sve češće posmatra kao relevantan pokazatelj opšteg zdravstvenog stanja. Ne govori samo o fizičkoj kondiciji – spor hod može ukazivati na povećan rizik od srčanih bolesti, češće hospitalizacije, pa čak i kraći životni vek. Hodanje se sve češće koristi kao dijagnostički alat za procenu opšte slabosti organizma i može pomoći u ranom prepoznavanju neuroloških ili kardiovaskularnih poremećaja.
Naravno, normalno je da sa godinama postajemo sporiji. Međutim, ako se brzina hoda naglo smanji, to može biti signal da telo gubi snagu ili da se razvija neko hronično stanje. Stručnjaci upozoravaju da usporeni hod može biti posledica sedećeg načina života, slabljenja mišića ili smanjene pokretljivosti zglobova – što sve dodatno ubrzava fiziološko propadanje.
Jednostavan test koji mnogo otkriva
Za osnovnu proveru tempa hodanja ne treba nikakva specijalna oprema – dovoljno je nekoliko metara ravnog prostora i štoperica. Najčešće se meri hod na rastojanju od 4 ili 10 metara, u zavisnosti od prostora. Brzina se izračunava tako što se dužina puta podeli s vremenom potrebnim za njegovo prelazak.
Statistike pokazuju da osobe između 40 i 50 godina prosečno hodaju brzinom od 1,4 metra u sekundi. S godinama ta brzina opada – nakon 80. godine često pada ispod jednog metra u sekundi. Redovno praćenje ovog pokazatelja može pomoći u ranom otkrivanju zdravstvenih promena.
Jedna velika analiza sprovedena na Univerzitetu u Pitsburgu, obuhvatila je više od 34.000 starijih osoba i otkrila zapanjujuću vezu između brzine hoda i očekivanog životnog veka. Na primer, 75-godišnjaci koji su hodali brže imali su i do četiri puta veću šansu da dožive još jednu deceniju, u poređenju s onima koji su hodali sporije. Francuska istraživanja su pokazala da kod ljudi koji sporo hodaju postoji tri puta veći rizik od smrti usled bolesti srca.
Pošto hodanje uključuje sinhronizaciju različitih telesnih sistema – mišićnog, nervnog i kardiovaskularnog – svaki disbalans može biti prvi znak ozbiljnijih zdravstvenih problema.
Spor hod i mozak – povezanost je snažnija nego što mislite
Naučnici sa Univerziteta Djuk proučavali su ljude u 45. godini i otkrili da oni koji hodaju sporije imaju lošije rezultate na testovima pamćenja i pažnje, kao i jasne znake ubrzanog starenja – slabiji imunitet, lošije oralno zdravlje i smanjenu moždanu masu. Njihove moždane snimke pokazale su manji volumen mozga i tanju moždanu koru. Isti ljudi su kao deca imali lošije rezultate na testovima inteligencije i motorike, što sugeriše da hod ima dublje korene u razvoju još od ranog detinjstva.
Dobra vest: Promena je moguća
Ipak, dobra vest je da i male promene u svakodnevici mogu napraviti veliku razliku. Dodatnih deset minuta brže šetnje dnevno može doprineti očuvanju vitalnosti. Umesto lifta – stepenice. Umesto da parkirate tik uz ulaz – ostavite auto malo dalje. Umesto pauze uz telefon – prošetajte oko zgrade. To su jednostavne navike koje mogu imati veliki pozitivan efekat na vaše fizičko i mentalno zdravlje.
