Loša kondicija može značajno povećati rizik od prerane smrti, bez obzira na godine ili indeks telesne mase.
Fizička kondicija je mnogo važnija za dug i zdrav život nego vitkost. Ovo je zaključak dosad najveće i najobimnije studije koja je proučavala odnos između aerobne kondicije, indeksa telesne mase (BMI) i dugovečnosti. Pregledom i analizom niza prethodnih istraživanja utvrđeno je da osobe koje su izvan forme imaju dvostruko ili trostruko veći rizik od prerane smrti, bez obzira na godine ili BMI.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
S druge strane, ako je neko bio gojazan, ali je imao dobru aerobnu kondiciju, imao je otprilike upola manju verovatnoću da će umreti mlad nego neko čija je težina bila normalna, ali čija je aerobna kondicija bila niska. „To nam govori da je puno važnije, kada se sve uzme u obzir, fokusirati se na aspekt kondicije, a ne na aspekt gojaznosti“, rekao je za The Washington Post Sidarta Angadi, fiziolog vežbanja na Univerzitetu Virginia i viši autor studije.
Shutterstock
Studija, objavljena u British Journal of Sports Medicine, pridružuje se drugim istraživanjima koja su pokazala da ljudi mogu biti zdravi i živeti dugo s bilo kojom težinom, ako su takođe aktivni i u formi. Ta poruka bi mogla biti posebno aktuelna sada, s obzirom na to da su novogodišnje odluke u punom jeku, a otkrića takođe pokazuju da čak i malo fizičke aktivnosti može biti dovoljno za poboljšanje kondicije i smanjenje rizika od smrti, bez obzira na to jesmo li dobili kilograme prošle godine ili ne.
Možete li biti teški i zdravi?
Pitanje da li možete biti teški, ali zdravi, odavno zanima naučnike, ali i svakog ko ima sve veći struk. Do sada su dokazi bili pomešani. Ljudi sa gojaznošću su izloženi povećanom riziku od drugih ozbiljnih stanja, kao što su dijabetes, rak i srčane bolesti, i generalno je verovatnije da će umreti u mlađoj dobi nego ljudi čija je težina normalna.
Shutterstock/EngerPhoto
Međutim, nedavna istraživanja su pokazala da telesna forma i aktivnost mogu promeniti te rezultate, bez obzira na nečiji BMI. U pregledu prethodnih istraživanja iz 2021. godine, na primer, istraživači, uključujući Angadija, uporedili su koliko su gojazni ljudi „dobili“ na dugovječnosti od početka programa fizičke aktivnosti ili dijete. Vežbanje je smanjilo rizik od prerane smrti za oko 30 posto, čak i ako nisu izgubili na težini, što je otprilike dvostruko više nego da su izgubili kilograme dijetom.
Međutim, mnoga od ovih prethodnih istraživanja uključivala su manje grupe ljudi, uglavnom muškaraca i Amerikanaca, a definicije „fitnesa“ u istraživanjima su se često oslanjale na subjektivne podatke, kao što su sećanja ljudi na to koliko su nedavno vežbali. No, za novu studiju, Angadi i njegovi kolege odlučili su proširiti obuhvat istraživanja.
Veza između BMI-a, kondicije i dugovečnosti
„Želeli smo da uključimo više žena i predstavnike drugih nacija,“ rekao je Angadi. Počeli su pregledanjem baza podataka istraživanja, tražeći sve prethodne studije koje su ispitivale BMI, kondiciju i dugovečnost, a koje su uključivale objektivne mere aerobne kondicije, obično zasnovane na kardiovaskularnim testovima opterećenja.
Shutterstock
Na kraju su završili sa 20 studija u kojima je učestvovalo gotovo 400.000 ljudi srednjih godina ili starijih iz više nacija, od kojih je oko 30 procenata bilo žena. Objedinjujući te studije, podelili su učesnike na one koji su bili van forme (na osnovu testova izdržljivosti, svrstani u najnižih 20 procenata ljudi njihove dobi i pola) i one koji su bili u formi (koji su na osnovu testova svrstani u prvih 80 procenata ljudi njihove dobi i pola).
Takođe su prikupili podatke o tome ko je preminuo tokom perioda praćenja, koji je trajao otprilike dva decenija. Na kraju su uporedili BMI, kondiciju i smrtnost.
Za poboljšanje kondicije dovoljne su brze šetnje
Gojaznost je, kao što se i očekivalo, bila snažno povezana sa smrtnosti. Muškarci i žene sa gojaznošću, ako su takođe bili izvan forme, imali su oko tri puta veću verovatnoću da će prerano umreti nego ljudi u formi čiji je BMI bio normalan. Međutim, loša kondicija takođe se pokazala opasnom. Na primer, ljudi s normalnom težinom koji su bili u donjih 20 posto telesne sposobnosti imali su dvostruko veću verovatnoću da će umreti mladi nego ljudi sa gojaznošću koji su bili u formi.
„Sa statističkog stanovišta, kondicija je u velikoj meri smanjila rizik od rane smrti od stanja povezanih sa gojaznošću“, rekao je Angadi. „Ova studija je važna jer potvrđuje da kardiorespiratorna kondicija snažno štiti od smrtnosti bez obzira na BMI i pojačava dokaze da je ovaj odnos isti i za žene i za muškarce“, rekao je Beri Braun, direktor Laboratorije za klinička istraživanja ljudskih performansi na Državnom univerzitetu Colorado, koji proučava fizičku aktivnost i telesnu težinu, ali nije bio uključen u ovo istraživanje.
Shutterstock
Studija takođe sugeriše da nije potrebno mnogo truda da bi se razvila kondicija. Za većinu ljudi to bi moglo značiti redovne brze šetnje, rekao je Angadi. Umerena fizička aktivnost – bilo koji napor koji je dovoljno naporan da možete razgovarati, ali ne i pevati, kao što je brzo hodanje sa zamahivanjem ruku – sigurno poboljšava kondiciju. Ako želite tačnu meru svoje trenutne kondicije, pitajte svog lekara o testu opterećenja i proverite svoje rezultate u odnosu na prosečne nivoe kondicije za vašu dob i pol.
Takođe, više hodajte i vežbajte, a manje brinite o težini, savetuje Džon Tajfolt, profesor na Medicinskom centru Univerziteta u Kansasu koji proučava gojaznost, fizičku aktivnost i zdravlje, a koji nije bio uključen u novo istraživanje. Nauka sada jasno pokazuje da je „aerobna kondicija važnija za rizik od smrtnosti nego telesna težina“, dodao je. „Da, ljudi žele smršati iz različitih razloga“, nastavio je, „ali treba znati da možete biti zdraviji sa trenutnom telesnom težinom ako se više krećete.“
Bonus video:
