Ljudska bića su inherentno društvena. Napredujemo u povezanosti, komunikaciji i zajedničkim iskustvima, što pomaže u oblikovanju naših identiteta i podstiče osećaj pripadnosti. Ipak, u svetu koji se sve više digitalizuje i ubrzava, osećaji usamljenosti i društvene izolacije postali su alarmantno česti.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) izjavila je da su osećaji usamljenosti i društvena izolacija rašireni. Oko 25 % starijih osoba doživljava društvenu izolaciju, a pet do 15 % adolescenata oseća se usamljeno. Ove brojke su važne jer su objavljene studije pokazale da su društvena izolacija i usamljenost povezani s povećanim rizikom od bolesti i smrti. Studija objavljena 2022. godine otkrila je da društvena izolacija kod starijih osoba povećava rizik od razvoja demencije za 26 %, dok je usamljenost povezana s depresijom.
Shutterstock
No, postavlja se pitanje koji biološki procesi leže iza povezanosti između društvene izolacije i usamljenosti i zdravlja i zašto je samoća tako loša za telo i um?
Istraživanje proteina
Kako bi otkrili tu povezanost, naučnici su se fokusirali na proteomiku, proučavanje proteina. To je zato što proteini igraju ulogu u ekspresiji gena, procesu kojim se informacija kodirana u genu pretvara u biološku aktivnost. U zajedničkoj studiji Univerziteta u Kembridžu i Univerziteta Fudan, objavljenoj u časopisu Nature Human Behavior, korišćeni su podaci 42.062 učesnika iz UK Biobank i proučavani 2.920 proteina plazme.
Istraživali su povezanost između proteina i samoprijavljene usamljenosti i društvene izolacije. Otkrili su da su proteini za koje je utvrđeno da su značajno povezani sa usamljenošću i društvenom izolacijom takođe povezani sa upalama, kao i antivirusnim i imunološkim reakcijama.
Konkretno, studija je pokazala da usamljenost može dovesti do povećanja nivoa pet specifičnih proteina izraženih u mozgu (poznatih kao GFRA1, ADM, FABP4, TNFRSF10A i ASGR1). Drugim rečima, svi proteini koje su identifikovali kao povezane sa usamljenošću bili su ,,pozitivno povezani", što znači da ljudi koji se osećaju usamljeno imaju viši nivo proteina u poređenju sa onima koji se ne osećaju usamljeno.
Shutterstock
Takođe su proučavali podatke koji su pratili zdravlje učesnika tokom otprilike 14 godina. Otkriveno je da je više od polovine proteina povezano sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom tipa 2, moždanim udarom i smrću.
Na osnovu otkrića, imati dobre društvene odnose i ne osećati se usamljeno može podstaći bolje zdravlje smanjenjem nivoa određenih štetnih proteina. Međutim, proteini mogu samo delimično objasniti vezu između usamljenosti i zdravlja. Drugi potencijalni putevi, poput socijalnog stresa, takođe mogu igrati ulogu.
Ovo istraživanje bi za sada moglo biti prvo koje pokazuje kako usamljenost utiče na morbiditet i mortalitet kroz svoju povezanost s ovih pet ključnih proteina.
Društveni uticaji
Društvena izolacija i usamljenost utiču na sve uzraste i polove i dovode do velikih psihičkih i fizičkih zdravstvenih problema. Ova studija pomaže da se razjasni kako se to događa na biološkom nivou, piše The Conversation.
Pokazuje koliko je važno povezati se sa drugima kroz društvene aktivnosti, na primer volontiranje ili timski sport. To može smanjiti efekte društvene izolacije i usamljenosti na osnovne biološke procese koji su važni za zdravstvene ishode.
Iako tehnologija nudi nove načine da ostanemo u kontaktu sa drugima, ponekad može dovesti do površnih veza zbog kojih se osećamo nepovezaniji nego ikad. Ovaj paradoks — biti okružen digitalnim interakcijama, ali se osećati duboko usamljeno — naglašava važnost dubokih, značajnih društvenih veza.
Shutterstock
Društvene interakcije licem u lice, u kojima takođe doživljavamo neverbalnu komunikaciju, često podstiču bolje veze. Jedna studija je pokazala da partneri koji komuniciraju licem u lice imaju pozitivnije utiske od ljudi koji komuniciraju putem računara.
Društvene interakcije konačno su ključne za naše blagostanje, jačajući fizičko i mentalno zdravlje. Društvene veze smanjuju stres, snižavaju krvni pritisak i podržavaju imunološku funkciju. Takođe poboljšavaju kognitivno zdravlje i zdravlje mozga. Osim toga, mogu podsticati empatiju i razumevanje, jačajući naše umove i pružajući emocionalnu otpornost.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
