Prema Oksfordsom rečniku, reč 2024. godine je "trulež mozga". Dr Ranko Raičević, jedan od najcenjenijih neurologa i predsednik Udruženja neurologa Zapadnog Balkana, objasnio je da ljudi danas sve teže donose pravilne odluke i rasuđuju kao nekada. To je rezultat prevelike izloženosti velikom broju informacija koje mozak prima u sekundi, što otežava prepoznavanje bitnih i nebitnih podataka.
— U tom izboru reči godine imali smo i romansu i skromnost i te dve reči su izgubile od ove reče. Vreme je neverovatne poplave informacija u svim sferama. Imamo ružne informacije, a one dominiraju. Sasvim različiti hormoni se luče kada smo prisiljeni da saznamo ružno. Trulež mozga je pojava koja je primećena ne samo od napredovanja interneta, već je 2007. rađeno istraživanje kako imejl deluje na pažnju. Imejl sada izgleda smešno u odnosu na sve što imamo, a primećeno je da je obrada informacija iz imejla uticala na smanjenje kapaciteta mozga za skladištenje informacija za 25 procenata. Imamo jasno potvrđeno da je čovek pre 20 godina mogao da održi aktivnu pažnju na ekranu 2,5 minuta, a sada ne može ni 35 sekundi — rekao je prof. dr Ranko Raičević na TV PRVA.
Naglašava da danas ljudi mnogo vremena uzimaju i kako bi doneli odluke vezane za neke banalne stvari.
— Mozak ima bilijarde neurona, neverovatnu količinu skladištenja informacija. Ne postoji kompjuterski sistem koji može da se takmiči sa mogućnostima memorisanja mozga, ali ni to nije neograničen kapacitet. Imamo stotine milijardi fiokica u koje treba da skupimo informacije, ali sada imamo poplavu informacija koje su nam nepotrebne. Mozak sve manje vremena ima da razluči šta je bitno, a šta je nebitno. Mi smo sada u paradoksu, a to vidimo i u klinici, da ljudi sada razmišljaju kako da donesu odluku o nekim banalnim stvarima, koje su rutinski završavali u sekundi, jer nemaju kapacitet da razjasne šta je bitno, a šta nije.
Kaže da je digitalna demencija jako važna pojava.
— To nije prava demencija,već digitalna demencija. Mozak se potpuno preplavi informacijama da više ništa ne možemo da zapamtimo jer uvek imamo novi talas informacija. Vraćamo se na fenomen supe sa praznim dnom. Stalno uzimamo supu, ona stalno stiže i odlazi, a mi imamo osećaj da moramo da je uzimamo. Dolazi do prezasićenja. Neuroni su sada u savršenoj oluji nestabilnosti. To je borba za stalnu stimulaciju dopamina. Sa njim se budimo, on odlučuje kada je nešto životno ugrožavajuće, da li ćemo se boriti ili pobeći.
Dodao je da svesno uništavamo mozak.
— Trulež mozga je čak i blag. Podrazumeva oboljenje, ali nije oboljenje, to je aktivna destrukcija koju mi sami podržavamo. Istraživanja pokazuju da mi za kompjuterom ili telefonima provodimo šest do sedam sati. To je apsolutno neverovatno. Mi smo to prihvatili. Kako nam radi mozak, takav nam sadržaj izlazi na telefonu. Kao da stalno punimo dno prazne šolje, ali nikada ne stižemo da je ispraznimo.
Kako da zaštitimo svoje kapacitete?
— Jedno racionalno razmišljanje je da moramo da se rešimo tolikog pristupa informacija. To je poput zavisnosti, u kafanama ne treba da koristimo telefone, u kući deci možemo da dajemo telefone od 18 do 20 h. Fizička aktivnost je bitna, kao i san, on je neophodan za mozak, u jednom kontinuitetu najmanje sedam do osam sati. Mozak bez sna je u stalnom stresu Ne želim da budem konzervativan, ali ovaj svet nije kreativan. Imaćemo sve više pametnih aparata, a sve više zatupljenih ljudi — zaključio je čuveni neurolog, piše Stil.
Bonus video:
