Voće, povrće, integralne žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orasi… sve su to namirnice koje se često spominju u kontekstu zdrave ishrane i, verovatno, svi znamo koliko je važno uključiti ih u našu svakodnevnu ishranu.
Ali šta je sa namirnicama koje su deo naše tradicionalne ishrane već dugi niz godina, onima na kojima su odrasli naši roditelji, bake i deke, poput svinjske masti, slanine i luka?
Da li ove namirnice mogu da nađu svoje mesto u zdravoj ishrani i u kojoj količini?
Svinjska mast
Svinjska mast je često na meti kritika, jer mnogi smatraju da bi trebalo da je izbegavamo. Ipak, umerena konzumacija svinjske masti može doneti određene prednosti. Iako je bogata zasićenim mastima i holesterolom, svinjska mast sadrži i mononezasićene masti (oko 50%), koje se smatraju zdravim za srce, kao i vitamine A, D i E.
Zbog visokog sadržaja zasićenih masti, svinjska mast može da povuče određene kontroverze, ali ona takođe ima visok nivo mononezasićenih masti, što je čini stabilnom za termičku obradu hrane. Ovo je čini odličnim izborom za prženje i pečenje, jer ima visoku tačku dima i ne razlaže se lako pod visokim temperaturama.
Međutim, kao i sa svim mastima, važno je koristiti je u umerenim količinama, jer prekomeran unos kalorija iz masti može imati negativne posledice na zdravlje.
Slanina
Slanina je još jedna namirnica koja izaziva podeljena mišljenja. Masti u slanini su uglavnom mononezasićene, sa značajnim udelom oleinske kiseline, koja se takođe nalazi i u maslinovom ulju. Slanina je takođe izvor brojnih hranljivih materija, uključujući proteine, vitamine B grupe, selen, fosfor i cink. Iako se ranije verovalo da visok unos holesterola može biti štetan, danas znamo da unos holesterola u ishrani ima manji uticaj na nivo holesterola u krvi nego što se mislilo.
Iako je slanina bogata mastima i kalorijama (oko 400 kalorija na 100 g), u malim količinama može biti deo uravnotežene ishrane. Važno je obratiti pažnju na eventualni dodatak nitrata i nitrita u komercijalnoj slanini, jer se pod visokim temperaturama ovi sastojci mogu pretvoriti u kancerogene nitrozamine. Zato je najbolje izbegavati prekomerno prženje slanine na visokim temperaturama.
Luk
Luk je izuzetno hranljiv i bogat vitaminima i mineralima, ali s vrlo malo kalorija. Jedan srednji luk sadrži samo 44 kalorije, ali je dobar izvor vitamina C, B vitamina, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6, te minerala poput kalijuma, koji je važan za normalno funkcionisanje organizma. Vitamin C u luku deluje kao moćan antioksidant i pomaže u jačanju imuniteta i apsorpciji gvožđa.
Osim toga, luk sadrži jedinjenja koja imaju protivupalna svojstva, mogu da smanje nivo triglicerida i holesterola, čime se smanjuje rizik od srčanih bolesti. Takođe, dokazano je da luk snižava krvni pritisak, poboljšava varenje i može da pomogne u kontroli šećera u krvi.
Dodavanje luka u svakodnevnu ishranu je jednostavan način da poboljšamo opšte zdravlje, jer on nudi brojne prednosti za zdravlje srca, imuniteta i probave.
Iako su ove namirnice, poput svinjske masti, slanine i luka, često viđene kao tradicionalne, kada se koriste u umerenim količinama i sa pažnjom, mogu biti deo zdrave i balansirane ishrane.
