Na pragu 100. trenira kao momak: Svakog dana uradi ovoliko sklekova, ima samo jedan cilj

Muškarac koji se bliži 100. godini života je rekao da svakog dana radi desetine sklekova, kao i pilates i jogu, nakon što je ove navike usvojio u svojim „kasnijim godinama“.

Bil Kober, iz Safoka u Engleskoj, svakog dana uradi najmanje 40 sklekova, podeljenih na 20 ujutru i još 20 uveče, kako izveštava BBC.

Kober (98) je rekao da takođe uživa u pilatesu i da je nedavno savladao zahtevnu „pozu vrane“ u jogi, u kojoj se kolena oslanjaju na nadlaktice dok se oba stopala podižu od poda.

„Tek u kasnijim godinama sam shvatio da imam tu sposobnost, pa to i radim jer mogu — a, kao što kažu, ‘koristi ili izgubi’, a ja ne želim da to izgubim“, rekao je za pomenuti medij.

„Želim da budem u što boljoj formi“, dodao je.

Preporuka eksperta

Kada su ga pitali za savet kako da se usavrše sklekovi, Kober je dao jednostavnu preporuku.

„Dobra, prava leđa koja vam daju čvrste mišiće zadnjice“, rekao je. „Ako bih stavio [novčanicu] između vaših gluteusa, morali biste da je stegnite tako da niko ne može da je izvuče.“

Aktivan život

Iako je Kober danas posvećen svakodnevnom vežbanju, rekao je za medije da fizička aktivnost nije uvek bila njegov glavni fokus u životu. Umesto toga, smatra da su mu decenije fizički zahtevnog rada pomoglo da ostane aktivan.

Otac dvoje dece je služio dve godine u vojsci, a zatim radio u građevinskoj industriji, gde je učestvovao u izgradnji kuća. Nakon toga je 28 godina proveo radeći u fabrici, da bi karijeru završio vozeći učenike do i iz škole autobusom u Ilfordu.

„Nikada nisam to sledio religiozno, ali sam se malo bavio treningom sa tegovima i pokušao sam da trčim, iako mi se to nije baš dopadalo“, rekao je Kober. „Ali sklekovi su ono što me održava da dobro dišem. Radim ih dok više ne mogu. Onda ustanem, opustim se i to je to.“

Kober, koji je u braku više od 75 godina, rođen je u istočnom Londonu, a tokom Drugog svetskog rata on i njegova braća i sestre bili su evakuisani na selo.

Želja

Nada se da će i dalje svakodnevno raditi sklekove i kada napuni 100 godina.

„Ključ dugog života su dobri geni“, rekao je Kober. „Ja sam nasledio dobre gene, i očigledno oni dobro funkcionišu.“

„Gledajući unazad, to su bile najbolje dve i po godine mog života. Mnogo sam zavoleo to mesto i postao sam seoski dečak“, prisetio se.

„Bio sam daleko od samog rata, a London mi se nije dopadao, pa mi je odlazak na selo, boravak na farmi i rad sa životinjama veoma odgovarao“, objasnio je.

Kober danas uživa u volontiranju u lokalnom društvenom centru, kao i u izradi obeleživača za knjige tehnikom intarzije i pravljenju tabli za vikinški šah.

Bonus video: