Internet, ali i sam život ume da nas itekako iznenadi. Mnoge stvari uzimamo zdravo za gotovo bez mnogo razmišljanja, a kada nešto razbije ,,status kvo" shvatimo koliko malo zapravo znamo o životu.
Živ primer danas je neurohirurg dr. Z koji je pokazao veoma neuobičajen slučaj bebe Mije Grejs koja živela samo 21 dan zbog retkog medicinskog stanja poznatog kao anencefalija.
Šta je anencefalija?
Anencefalija je odsustvo većeg dela mozga, lobanje i kože lobanje, koje se razvijaju tokom embrionalnog razvića. Iako bebe rođene sa bez mozga i lobanje nemaju izražene kortikalnu funkciju, i dalje imaju funkcionalnu moždanu ćeliju.
Moždana ćelija im omogućava da dišu, omogućava rad srca i odvijanje ostalih telesnih procesa, zbog čega nakon rođenja uspeju da prežive par dana ili par sedmica. Njihov život je kratak, ali u retkim slučajevima deca uspeju da ostanu živa preko godinu dana, objasnio je dr. Z.
Folna kiselina je pokazala da je važna u formiranju neuronske cevi još 1995. godine, a kao podtip defekta nervne cevi, folna kiselina može igrati ulogu u anencefaliji. Doktori zbog toga preporučuju da trudnice unose 0,4 mg folne kiseline dnevno. Studije su pokazale da dodavanje folne kiseline u ishrani trudnica može značajno smanjiti, iako ne eliminisati, incidencu defekta neuronske cevi.
Ne osećaju bol
Nacionalni institut za neurološke poremećaje i moždani udar (NINDS) opisuje prezentaciju ovog stanja na sledeći način: "Beba rođena sa anenkefalijom je obično slepa, gluva, nesvesna za svoju okolinu i nesposobna da oseća bol. Iako se mogu roditi neki pojedinci sa anenkefalijom glavnog mozga, nedostatak funkcionalnog cerebruma trajno isključuje mogućnost da ikad dobije svest o svom okruženju. Može doći do refleksnih radnji poput disanja i reagovanja na zvuk i dodir."
Ne postoji lek ili standardni tretman za ovo stanje, a prognoza za pacijente je smrt. Većina fetusa ne preživi rođenje, čineći 55% ne-abortiranih slučajeva. Međutim, anencefalija se često može dijagnostikovati pre rođenja putem ultrazvučnog pregleda. Materinski serumski alfa-fetoprotein (AFP skrining) i detaljni ultrazvuk fetusa mogu biti korisni za defekte neuralne cevi kao što su spina bifida ili anencefalija.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
