Dolaskom decembra stiže nam i prvi veliki hrišćanski praznik u mesecu – Vavedenje Presvete Bogorodice, praznik koji se u našem narodu naziva i Ženska Bogorodica ili Sveta Prečista. Ovo crveno slovo posebno poštuju žene, porodilje i one koje se mole za potomstvo, verujući da ih Bogorodica čuva i daruje blagodat.
Srpska pravoslavna crkva obeležava Vavedenje 4. decembra, a reč je o jednom od značajnijih praznika u godini.
Šta zapravo znači „vavedenje“?
Naziv potiče od latinskog votum – zavet. Ovaj dan obeležava trenutak kada su Joakim i Ana, roditelji Presvete Bogorodice, ispunili svoj zavet Bogu i doveli trogodišnju Mariju u Jerusalimski hram da služi Gospodu. Time je, prema predanju, počelo njeno potpuno posvećenje božanskoj volji i planu koji će se u potpunosti otkriti kroz rođenje Hristovo.
Narodna verovanja i običaji
Vavedenje u narodu nosi posebnu simboliku i niz starih običaja:
Ne započinju se veliki poslovi, jer praznik pada na tzv. „usečni dan“, povezan sa sećanjem na Usekovanje glave Svetog Jovana.
Ne koriste se noževi, makaze i oštri predmeti, jer se veruje da će tako „čeljusti zveri“ ostati zatvorene tokom zime.
Vreme na Vavedenje tumači se kao nagoveštaj cele godine:
– Sunčan dan – lepa, svetla i blaga godina.
– Kiša – rodna i plodna godina.
– Jak vetar – godina siromašna rodom.
Praznik molitve
Ovo je dan u kojem se vernici posebno obraćaju Bogorodici, a u hramovima se čita molitva posvećena njenom zavetu, čistoti i zaštiti. Vernici se mole za mir u domu, zdravlje, plodnost, zaštitu dece i duhovnu snagu.
U molitvi se Bogorodici obraćamo kao Carici neba i zemlje, tražeći njeno zastupništvo, čisto srce, odbranu od iskušenja i blagoslov za porodicu. Ovaj praznik podseća da je ona od detinjstva živela u hramu, u molitvi, skromnosti i čistoti – vrlinama koje se i danas smatraju ključem duhovnog mira.
