Bendžamin Huleberg iz Jute, nastavnik u srednjoj školi, od malena je znao da su ga njegovi roditelji, Anđela i Brajan Huleberg, usvojili. Ipak, u srcu je uvek nosio želju da upozna ženu koja mu je dala život.
Sve što je znao o svojoj biološkoj majci bilo je njeno ime – Holi. Njegovi roditelji su uvek sa zahvalnošću pričali o njoj, a Bendžamin je maštao o trenutku kada će je konačno sresti.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
S druge strane, Holi Širer nikada nije zaboravila sina kog je na Dan zahvalnosti, pre tačno 20 godina, dala na usvajanje. Tokom svih tih godina, posebno za njegov rođendan i praznike, misli su joj bile okupirane njim.
Nekadašnja tinejdžerka i danas pamti buru emocija koju je tada proživljavala. Prve tri godine nakon usvajanja, primala je pisma i fotografije od porodice Huleberg, ali je sve prekinuto kada je agencija za usvajanje zatvorena 2014. godine.
Radoznalost je, međutim, nikada nije napustila. Jednom prilikom pretraživala je internet i pronašla Bendžaminov profil na društvenim mrežama. Imao je tada 18 godina. Iako joj je srce bilo puno, odlučila je da ga ne kontaktira, bojeći se da ne naruši njegov život.
Bendžamin, sa svoje strane, nije odustajao. Pisao je pisma, upisivao se u registre za usvojenje, radio DNK testove, sve u nadi da će pronaći Holi. A onda, iz vedra neba, šest meseci pre njihove sudbonosne večeri, stigla je poruka.
– Sećam se tačno gde sam bio. Bio sam na poslu kada sam video njenu poruku na Fejsbuku. Pisalo je: „Zdravo! Srećan rođendan!“ – prisetio se Bendžamin. – Odgovorio sam joj: „Zdravo! Kako se poznajemo?“ I tada mi je otkrila istinu.
U tom trenutku, sve emocije koje je potiskivao 20 godina, navrle su. Plakao je, ali od sreće.
Nije želeo da gubi vreme – odmah je zamolio Holi da se sretnu. Iako ju je iznenadila njegova želja da se vide čim pre, pristala je. Dogovorili su večeru za sledeći dan.
Susret dve porodice trajao je više od dva sata, a Bendžamin je rekao da nije imao osećaj da je prošlo toliko vremena. Holi je kroz suze i osmeh dodala:
– Mislim da je Bendžamin presrećan što sada ima sve ove ljude u svom životu koji ga vole.
Sudbina se još jednom poigrala: ispostavilo se da su Holi i Bendžamin svih tih godina radili na istom mestu – u bolnici Sent Luis. Holi kao medicinski asistent u Centru za srce, a Bendžamin kao volonter na odeljenju intenzivne nege za novorođenčad.
– Svakog jutra prolazila sam pored neonatalne jedinice ne znajući da je on tamo. Parkirali smo čak u istoj garaži! – rekla je Holi.
Danas, Bendžamin kaže da mu je srce ispunjeno kao nikada ranije.
– Postojala je praznina u meni za koju nisam ni znao da postoji. Sada je popunjena. Osećam se celovito. Konačno mogu da nastavim sa svojim životom.
Njegova poruka svima koji traže svoje voljene je jednostavna:
– Ne gubite nadu. Kada sam se najmanje nadao, sudbina je učinila svoje.
