Vaša iskustva i osećanja prema svakom detetu će se malo razlikovati. To je sasvim prirodno — na kraju krajeva, oni su različiti ljudi.
Ipak, jedna mama je bila zabrinuta što su njena osećanja prema njene dvoje dece previše različita, priznajući da voli jedno od njih više od drugog.
Mama je priznala da se oseća „toliko krivom“ jer je bila više opsednuta svojim prvorotkom nego drugim detetom.
„Imam dvoje dece, dvoipogodišnjaka i bebu od pet meseci“, objasnila je u svom postu na Reddit-u. „Kada sam dobila svog prvo dete, sećam se da sam bila potpuno opsednuta. Uživala u svakom trenutku. Plakala dok sam ga ljuljala, jer nisam mogla da verujem da je moj.“
„Napravila sam milijardu fotografija dok je bio beba i još uvek to radim“, rekla je. „Sada, kada ima dve godine ga volim još više. On je moj mali prijatelj.“
S druge strane, nije se toliko povezala sa svojim mlađim detetom.
„Naš drugi sin je bio izuzetno cmizdrav“, napisala je. „Stvarno nisam mogla da ga podnesem. Na sreću, moj muž je uglavnom bio taj koji se brinuo o njemu tokom prva dva do tri meseca, jer nisam mogla da podnesem plač.“
Na sreću, beba je prebrodila tu fazu. „Sada je srećan mali dečak. Volim ga!” dodala je.
„Ali više ga doživljavam kao malu lopticu koja se pridružuje avanturama mog dvoipogodišnjaka i mene“, priznala je. „Čini se kao da njegova bebi faza prolazi brzo i to je... u redu?“
Objasnila je da ne pravi toliko fotografija svog drugog deteta.
„Kada gledam video-snimke koje sam snimila svog prvorođenog i vidim kako sam se ponašala prema njemu dok je bio beba, jednostavno deluje drugačije“, nastavila je. „Jednostavno se osećam toliko krivom, kao da sam izneverila svoje drugo dete.“
Moguće je da ono što ova mama doživljava predstavlja samo fazu koja dolazi s rođenjem novorođenčeta.
Iako čitanje ove priče može zvučati zabrinjavajuće (naposletku je svog deteta nazvala „malom lopticom“), možda još nije u potpunosti stvorila emocionalnu povezanost sa njim. Ovo je često kod roditelja novorođenčadi koji već imaju drugo dete, prema časopisu Parents.
„Kada rodite svoje prvo dete, ceo vaš svet se menja i morate da naučite da se žrtvujete i postanete nesebični kako biste se pravilno brinuli o tom detetu“, pišu oni. „Ta žrtva vas povezuje sa tim detetom. Međutim, sa drugim detetom, već ste se navikli na promene u vašem pogledu na svet, zbog čega vam se čini da se ne povezujete sa njim.“
Kolumnistkinja za savete na sajtu ,,What To Expect", Hajdi Merkof, je dodatno potvrdila ovo.
„Istina je da nema ničega poput prve trudnoće — ili prvog deteta“, rekla je. „Sve što doživite prvi put — ... sve je to potpuno novo. Menja život.“
Merkof je takođe objasnila da činjenica da imate drugo malo dete o kojem morate da se brinete može doprineti ovom osećaju.
„Ako niste fokusirani na ovu trudnoću kao što ste bili na prvu, ili ako niste toliko fokusirani na ovo dete kao što ste bili na prvo — to ima veoma dobar... razlog: vaše prvo dete“, istakla je. „Na kraju krajeva, biti trudna nije više vaš celodnevni fokus, jer, pa, biti mama već vas zauzima 24/7 — posebno ako je vaše prvo dete još uvek vrlo malo i zavisno.“
Važno je znati da su ova osećanja normalna, ali je takođe važno potražiti pomoć ako je potrebno.
Psychology Today je naglasio da su ova osećanja koja se razlikuju između prvog i drugog deteta validna i treba ih tako tretirati. Međutim, ako se stvarno mučite, u redu je potražiti pomoć.
„Prekomerna krivica“ je jedan od razloga zbog kojih savetuje da poseti terapeuta. U slučaju ove mame, moglo bi biti korisno da razgovara sa nekim o tome kako se oseća.
Bonus video: