Britanka Džejmi Gunton (47) pokušala je da svoju depresiju drži pod kontrolom antidepresivima. Ali to nije uspelo, pa se odlučila za neobično rešenje. 2018. dobrovoljno se prijavila da učestvuje u kliničkom ispitivanju u kojem joj nije bilo dozvoljeno da spava 36 sati. Iako je san važan, posebno za osobu sa problemima mentalnog zdravlja, nedostatak sna može izgledati kontraintuitivno.
Međutim, kod nekih ljudi, depresija je povezana sa poremećajem cirkadijalnog ritma (unutrašnji sat tela koji određuje kada se osećate umorno i treba da spavate i kada se probudite), a smatra se da bi njegovo „resetovanje“ moglo da poboljša raspoloženje, piše Dejli mejl.
Šest godina kasnije i dalje ima koristi od lečenja
Sada, dugo nakon učešća u kliničkom ispitivanju, Džejmi je uverena da još uvek ima koristi od ovog nekonvencionalnog tretmana. Pre nego što se pridružio studiji, Džejmi je bio preplavljen perimenopauzom i životom uopšte.
„Počeo sam da pravim greške na poslu, što nikada nisam radio, a kod kuće sam bio razdražljiviji i mrzovoljniji“, rekla je Džejmi. Stvari su joj jednostavno postale teške i jednog dana se rasplakala u ordinaciji, zbog čega je odlučila da potraži pomoć lekara.
Džejmi su ranije prepisivali antidepresive, ali su oni izazvali neželjene efekte kao što su vrtoglavica, mučnina i iscrpljenost. Iako je bila veoma umorna, nije mogla da spava, pa je posle otprilike dve nedelje prestala da uzima antidepresive.
Umesto toga, odlučila se za kognitivno bihejvioralnu terapiju (CBT), za koju je postojala lista čekanja. U ovoj vrsti terapije razgovorom, ljudi uče i primenjuju strategije da drugačije razmišljaju o svom stanju. Dok je čekala na red u KBT, početkom 2018. godine kontaktirala ju je londonska psihijatrijska bolnica da bi je pitala da li je zainteresovana da učestvuje u ispitivanju novog pristupa lečenju depresije.
Shutterstock
Želela je da učestvuje jer su njene navike spavanja godinama bile loše. Iako je mogla zaspati, probudila bi se usred noći i onda više ne bi mogla da zaspi. "Često bih spavala oko dva sata noću, što je otežavalo funkcionisanje na poslu. Tako da sam očajnički pokušavala da se izborim sa svojim snom i depresijom", dodala je ona.
Tokom ispitivanja, Džejmi i ostali koji nisu spavali, činili su sve da ne zaspiju, od čitanja do šetnje. U ranim jutarnjim satima, Džejmi se osećala emotivno i kao da će zaplakati bez razloga, ali je uspela da ostane budna. "Čak i bez sna osećala sam se nekako drugačije, kao da je nešto kliknulo u meni. Mislila sam da to možda umišljam, ali psihijatar i vođa istraživanja Dejvid Vel ubedio me je da se to dešava i drugim ljudima", opisala je ona.
Nakon što je ponovo mogla da spava po uputstvima specijaliste, počela je da se oseća bolje. Zbog istraživanja bolje spava i lakše se nosi sa svakodnevnim stresom. "Sada spavam oko šest ili više sati dobrog kvaliteta svake noći. Osećam se srećnim što sam učestvovao u istraživanju", dodala je Džejmi.
Kako trostruka hronoterapija utiče na cirkadijalni ritam?
Za potrebe ovog istraživanja, u kojem su učestvovale 82 osobe, nekima nije bilo dozvoljeno da spavaju, dok su drugima davali savete kako da bolje spavaju. Istraživanje se sastojalo od tri faze. Prvo, oni koji nisu smeli da spavaju morali su da budu budni 36 sati. Nakon toga, četiri noći su morali da spavaju strogo po osam sati svake noći, ali se vreme spavanja povećavalo za dva sata svake noći. Na primer, ako su prve noći išli na spavanje u 17 časova i probudili se u 1 sat posle ponoći, druge noći su morali da spavaju u 19 časova i probudili se u 3 sata ujutru. Sinoć su otišli na spavanje u 23 sata, a probudili se u 7 ujutro.
Uskraćivanje sna, a zatim pomeranje vremena za spavanje, služi za "resetovanje" telesnog sata tako da se uskladi sa ciklusom dan/noć. Kao rezultat toga, subjekti su aktivirali hormone koji kontrolišu san i raspoloženje. Dva sata pre spavanja, učesnici bi nosili plave naočare koje blokiraju svetlost kako bi "prevarili" mozak da pomisli da je mrak i da je vreme za spavanje. Nakon ova prva dva dela ispitivanja, učesnici su imali terapiju jarkim svetlom svakog jutra u trajanju od 30 minuta tokom narednih šest meseci.
Shutterstock
U međuvremenu, kontrolna grupa, koja je mogla da spava svake noći, poučena je o dobroj higijeni sna (kao što je dosledno vreme za spavanje, pazeći da je spavaća soba tamna i tiha) i koristila je svetlosnu kutiju sa svetlom različite boje svakog jutra nedelju dana (lightbok), što je zapravo bio placebo.
"Epifiza u mozgu noću oslobađa hormon koji se zove melatonin kako bi regulisao san i druge hormone. Neki ljudi oslobađaju melatonin u pogrešno doba dana. Kod nekih ljudi, depresija je povezana sa poremećajem cirkadijalnog ritma, a ova terapija može dovesti taj ritam se vraća u liniju sa suncem tako da se melatonin oslobađa u pravo vreme“, objasnio je psihijatar i vođa istraživanja Dejvid Vel.
Drugi efekat terapije deprivacije sna, ili trostruke hronoterapije, kaže on, je povećanje hemikalija u mozgu zvanih monoamini (na primer, dopamina, koji je povezan sa zadovoljstvom i nagradom), kao i hemikalija protiv upale. Smatra se da su oba relevantna za pomoć nekim vrstama depresije. Vel je dodao da se efekti antidepresiva ili CBT ponekad mogu videti tek nakon četiri do šest nedelja, ali da trostruka hronoterapija može da deluje mnogo brže, u nekim slučajevima u roku od dan ili dva, ali češće za četiri do sedam dana.
Nedostatak sna može biti brzo rešenje, ali dobrobiti nisu dugotrajne
Ova vrsta terapije nije nova, ali je prvi put isprobana 1970-ih. Prema pregledu 66 studija koje su uključivale nekoliko stotina pacijenata sa depresijom, oko 50% onih koji su bili podvrgnuti deprivaciji sna oporavilo se od depresije u roku od 24 sata. Iako je stopa recidiva bila visoka, čak 85%, koristi nisu dugo trajale.
Ipak, postoje neki dokazi da ova terapija pokreće merljive promene u mozgu. Istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji napravili su magnetnu rezonancu mozga 30 ljudi sa teškom depresijom pre i posle 36 sati nedostatka sna i uporedili ih sa slikama 54 osobe bez depresije.
Shutterstock
Skeniranje je fokusirano na dva regiona mozga: amigdalu, koja igra ulogu u procesuiranju emocija, i prednji cingularni korteks, koji je uključen u motivaciju i donošenje odluka i ranije je bio povezan sa depresijom. Rezultati su pokazali povećanu aktivnost u ova dva regiona kod ljudi sa depresijom nakon što su bili budni 36 sati. Štaviše, 43% njih osetilo je poboljšanje raspoloženja i to je trajalo najmanje pet dana.
Prema drugoj studiji, trećina pacijenata je imala više od 50% smanjenja simptoma depresije nakon jedne nedelje trostruke hronoterapije, u poređenju sa samo 16% u kontrolnoj grupi. Ove brojke su ostale nepromenjene do kraja suđenja sa 26 nedelja. I nije bilo prijavljenih neželjenih efekata. Istraživači su zaključili da je to dovelo do značajne i brze koristi za pacijente.
Međutim, trostruka hronoterapija nije pogodna za svakoga i teško bi se mogla primeniti van bolničkog okruženja i bez stručnog nadzora. "Problem sa depresijom je što postoji mnogo različitih tipova, tako da još ne znamo koji tip najbolje reaguje na ovu vrstu lečenja", dodao je Vel.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
