Mlada je napisala svoje tužno iskustvo sa dana venčanja, rekavši:
- Udala sam se u subotu, a nisam ni slutila da ću toliko plakati na kraju dana svog venčanja, da mi neće biti dobro - napisala je mlada u svojoj ispovesti.
Uveče, kada su se gosti razišli i kada se sve završilo, mlada i mladoženja seli su da gledaju poklone i koverte koje su dobijali od rodbine i prijatelja.
- Rukopis na jednoj koverti mi je odmah privukao pažnju. Bio je to rukopis moga dede. Odmah sam odlučila da proverim koliko novca mi je deda dao za moju srećnu budućnost, a kada sam otvorila zaprepastila sam se. U koverti je bilo samo 5 evra, ali onda sam videla da je u koverti i pismo. Izvadila sam ga i počela da čitam, a na prvoj rečenici su mi krenule suze na oči - otkriva detalje.
Deka joj je napisao kako je taj dan bio najponosniji čovek na svetu, jer je gledao njegovu mezimicu u beloj haljini, kako počinje da gradi svoju porodicu i da bude samostalna žena.
Pisalo je još:
- Ceo bih ti svet poklonio kad bih mogao, ali nemam više, ne mogu... Odvojio sam ovoliko.
- Iskreno, u prvom trenutku sam se razočarala, osećala poniženom. Nije zbog novca, već sam u tom trenutku osećala nepoštovanje, ali ove reči vrede mi više nego da mi je poklonio 1.000 evra - dodala je mlada.
