Paradajz je povrće koje se najčešće sadi u bašti, jer se leti skoro nijedan obrok ne može zamislite bez njega, kao priloga. Zato svi vole da plodovi budu krupni i sočni. Između ostalog, to zavisi i od prihrane.
Prirodno đubrivo
Za đubrenje paradajza, možete da iskoristite nešto što već imate. Ukoliko ložite šporet na drva u letnjoj kuhinji, sigurno imate pepeo koji ostane posle njihovog sagorevanja. Pepeo nemojte da bacite, već ga iskoristite za đubrenje paradajza.
Nađubrite zemljište
Pepeo ima hranljive sastojke koje će paradajz upiti. Bogat je kalijumom, magnezijumom i kalcijumom koji održavaju paradajz zdravim, povećavaju prinos (neki kažu čak duplo), održavaju listove paradajza jakim i sposobnim da upijaju sunčevu svetlost.
Povećajte kiselost
Paradajz voli blago kiselo zemljište, pH treba da bude malo ispod 7. Ako vaš paradajz ne uspeva dobro, nađubrite ga pepelom od sagorevanja drveta.
Protiv štetočina
Drveni pepeo je odličan u odbijanju puževa i drugih štetočina iz bašte. Ali ne i kada se pokvasi. Zato vodite računa da ga stavite posle zalivanja ili padanja kiše. Izbegavajte da pepeo pada na listove i stabljike paradajza kako ga ne bi oštetio.
Pravilna nega
Posle prvog branja, svakom struku paradajza stavite 3 kašičice amonijum-sulfata. Tako će se brže razvijati. Redovno zalivajte paradajz, i lomite bočne izdanke. To će pomoći da plod bude veći i da brže sazreva.