Kada vrućina udari u glavu: Eksperti objašanjavaju zašto visoke temperature izazivaju tegobe, obratite pažnju na jednu stvar

Odri Pačuta je imala prvu toplotnu glavobolju kada je imala devet godina. Tokom softbol turnira tog leta, bilo je veoma vruće u njenoj matičnoj državi Nju Džersi – na terenu je bilo preko 32˚C.

Sećala se intenzivnog bola koji joj je pulsirao iza očiju posle svake utakmice. Posle jedne utakmice kada je bilo stvarno vruće, požalila se ocu da ne vidi. Pačuta (19) sada shvata da su problemi sa vidom koje je tada imala posledica migrene izazvane vrućinom, piše The Washington Post.

Od tada su toplotni talasi postali češći i dugotrajniji širom sveta zbog klimatskih promena. Poremećaji povezani sa glavoboljom pogađaju približno 40% populacije, ili 3,1 milijardu ljudi. Polovina onih sa migrenama navodi vremenske prilike kao jedan od pokretača glavobolje, kaže Elizabet Loder, šef odeljenja za glavobolje u Brigamu i ženskoj bolnici.

Evo šta treba da znate o visokim temperaturama i njihovom uticaju na migrene i druge glavobolje.

Može li toplota zaista izazvati glavobolju? 

Toplota može biti jedan od glavnih uzroka, slažu se stručnjaci, iako je pojava glavobolje često kombinacija složenih faktora životne sredine. Visoke temperature često su praćene promenama barometarskog pritiska, direktnim izlaganjem suncu i vlazi, a ove promene životne sredine mogu izazvati glavobolju kod onih koji imaju migrene. 

,,Mozak s migrenom ne voli promene. On želi da spavate u isto vreme, jedete isto. Tako da velike promene temperature i vremena ne deluju dobro na migrenu", rekla je Džesika Ailani, neurolog i direktor iz Centra za glavobolju u MedStar Džordžtaunu. 

Shutterstock

Stručnjaci nisu sigurni koji je tačan mehanizam pomoću kojeg toplota može izazvati glavobolju, iako toplota može pokrenuti procese za koje se zna da izazivaju glavobolju. Ekstremna dehidratacija može uzrokovati da se vaš mozak smanji i krvni sudovi koji oblažu mozak smanje, što može dovesti do fizičkog bola, rekao je Loder. 

U ekstremnim slučajevima, toplota može uticati na funkciju neurona mozga, kaže neurolog klinike Maio Narajan Kisun. Promenjena funkcija ćelija dovodi do povećane aktivnosti u centrima za bol u mozgu, rekao je on.

Koja je razlika između glavobolje i migrene? 

Glavobolja je uobičajen simptom mnogih bolesti, rekao je Loder, dok je migrena neurološki poremećaj koji uzrokuje glavobolju. 

„To je kao razlika između kihanja (verovatno zbog alergije) i prehlade (koja je specifična virusna bolest)“, rekao je neurolog Cherubino Di Lorenco, sa katedre za neurologiju na Univerzitetu Sapienca u Rimu. 

Ljudi sa dijagnozom migrene doživljavaju glavobolje zbog brojnih faktora, uključujući stres, dehidraciju, nedostatak sna - i, da, toplotu, kažu stručnjaci. Žene pate od migrene više od muškaraca. Migrene obično dolaze sa drugim simptomima, kao što su mučnina, umor, vrtoglavica i osetljivost na svetlost ili zvuk. 

Shutterstock

Odri Pačuta pronalazi olakšanje od migrena izazvanih toplotom tako što leži u mračnoj prostoriji zatvorenih očiju dok bol iza očiju ne prestane. Dakle, može rano sprečiti napad migrene ako je glavobolja blaga. 

Malo je verovatno da će vrućina izazvati glavobolje kod onih koji ih obično ne pate, objasnio je Loder. U ovim slučajevima, glavobolja izazvana visokim temperaturama može biti znak ozbiljnije bolesti uzrokovane toplotom, kao što je toplotna iscrpljenost ili toplotni udar, rekao je Loder. Važno je rano prepoznati ove simptome, ostati hidrirani i pronaći mesto za hlađenje.

Da li je dehidracija jedini uzrok glavobolje? 

Dehidratacija svakako može da naruši sposobnost tela da se nosi sa toplotom, ali nije nužno uzrok glavobolje izazvane toplotom, složili su se stručnjaci. Ekstremna toplota može dovesti do neravnoteže elektrolita, jer telo gubi natrijum kroz znoj, što znači da je važno da se nadoknade elektroliti kao i voda. "Dehidracija je usko povezana sa neravnotežom elektrolita jer voda prati so. Sa gubitkom soli, telo je manje sposobno da zadrži vodu", rekao je Kisun. 

Ali toplotne glavobolje mogu se pojaviti čak i kada je neko dobro hidriran. Patrik Kortesi (55), je pejzažni arhitekta u Blumingtonu. Pošto njegov posao zahteva da bude napolju 40 sati nedeljno, Kortesi nosi zaštitnu opremu od sunca, pije puno vode i pravi pauze u klimatizovanim prostorima tokom toplijih dana u godini. Uprkos tome, Kortesi pati od višestrukih glavobolja tokom cele nedelje u regionu poznatom po sezonskim vrućim uslovima. 

,,Nije samo dehidracija", rekla je Ailani. ,,Morate bolje da se brinete o sebi svaki put kada indeks toplote dođe do ove tačke", dodala je ona.

Šta možete učiniti da ublažite simptome? 

Glavobolja izazvana toplotom, posebno ako ne patite od migrene, znak je da bi stvari mogle da se pogoršaju. Maknite se sa vrućine i pokušajte da se ohladite hladnim napitkom ili paketom leda. Potražite unutrašnju klimu ili koristite klimatizovane tržne centre. Pijte vodu i napitke sa elektrolitom da biste pomogli svom telu da se oporavi. Dodajte elektrolite u vodu tako što ćete posipati so ili sok od limuna, rekla je Ailani. 

Tada možete koristiti strategije koje vam obično pomažu da se nosite sa glavoboljom - kao što je ležanje u mračnoj sobi sa zatvorenim očima, rekao je Loder. 

Izbegavajte poznate okidače vezane za hranu i smanjite unos alkohola, koji može doprineti dehidraciji, rekao je Kisun. Slatka pića takođe mogu dovesti do dehidracije, rekao je Di Lorenco. Još jedan naizgled očigledan predlog - izbegavajte vežbanje na otvorenom tokom visokih temperatura. „Izgleda kao trivijalan savet, ali skoro svi prijavljeni slučajevi glavobolje od toplotnog udara su se desili kod onih koji nisu sledili ovo pravilo zdravog razuma“, rekao je Di Lorenco. Ako morate da budete napolju, naočare za sunce mogu biti korisna preventivna mera, dodao je on.

Shutterstock

Postoji nekoliko dokazanih lekova protiv glavobolje bez recepta, kao što je aspirin. Lekari takođe mogu prepisati triptane, koji deluju tako što se vezuju za receptore serotonina i sprečavaju oslobađanje supstanci koje stimulišu nervnu aktivnost, rekao je Loder. 

Tretmani migrene koje je nedavno odobrila američka Uprava za hranu i lekove uključuju antagoniste CGRP, koji ciljaju na molekul koji igra ulogu u glavoboljama. Lasmiditan, koji deluje slično triptanima, može biti sigurniji za pacijente sa migrenom koji imaju istoriju vaskularnih bolesti, rekao je Kisun. 

Pored toga, preventivni tretmani kao što su CGRP monoklonska antitela blokiraju delovanje CGRP i uzimaju ih ljudi sa migrenom bez obzira da li imaju glavobolju. „Preporučujemo da osoba sa migrenom koja ima bilo koju vrstu glavobolje šest ili više dana mesečno uzima preventivne lekove kako bi smanjila broj dana sa glavoboljom“, rekao je Kisun. 

Svi oni koji se bore sa čestim glavoboljama, posebno po toplom vremenu, treba da se jave svom lekaru. "To nije beznadežna situacija. Postoji mnogo tretmana koji će vam pomoći da prebrodite ove teške mesece", rekla je Ailani. 

 

 

Bonus video: