Trešnje su izvrstan izvor vitamina A, B1, B2, B3, B6, C i K, kao i minerala poput kalijuma, kalcijuma, gvožđa, bakra, mangana, magnezijuma, fosfora i cinka. Njihov bogat nutritivni sastav čini ih izuzetno korisnim za celokupno zdravlje.
Međutim, često se dešava da, jednom kada počnemo jesti trešnje, teško je stati. Stručnjaci savetuju umerenost jer prekomerna konzumacija može imati laksativni efekat i uzrokovati probavne smetnje. Koliko trešanja je zapravo previše?
Preporučuje se dnevna doza od otprilike 150 grama, što je oko 20 trešanja. Trešnje sadrže dijetalna vlakna, celulozu, pektin, organske kiseline (poput jabučne, limunske i vinske), te određene proteine i ugljene hidrate. Preterivanje u trešnjama može uzrokovati laksativno delovanje i poremećaj u ishrani.
Njihova crvena boja dolazi od antocijanina i drugih fenolnih supstanci sa antioksidativnim svojstvima. Osim toga, antocijanini imaju analgetičko i protivupalno delovanje, što ih čini korisnim za ublažavanje simptoma artritisa. Antocijanini i proantocijanidini u trešnjama takođe pomažu u ublažavanju simptoma astme i alergija, podstiču proizvodnju kolagena i smanjuju upale i grčeve u mišićima, što je korisno za sportiste koji mogu osetiti olakšanje od bolova nakon intenzivnih aktivnosti poput trčanja.
Trešnje sadrže levulozu, šećer sa niskim glikemijskim indeksom koji se polako apsorbuje u telu, što ih čini pogodnim za dijabetičare. Osim što se mogu jesti sveže, trešnje su odlične i za pripremu sokova, sladoleda, voćnih salata i osvežavajućih kolača.
Pored ovih benefita, trešnje mogu pomoći u poboljšanju kvaliteta sna zbog prisustva melatonina, hormona koji reguliše san. Takođe, redovno konzumiranje trešanja može doprineti smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti zahvaljujući njihovom pozitivnom uticaju na nivo holesterola i krvni pritisak.
