Čuveni doktor razbija mitove: Ljudi sa ovom jutarnjom rutinom duže žive, iznenadićete se

Izjave poput „šargarepa daje noćni vid“ i „Deda Mraz ne donosi igračke deci koja nisu bila dobra“, su jedna od najčešćih fraza umornih roditelja je da je doručak najvažniji obrok u danu.

„Tokom spavanja, naše telo koristi mnogo energije da raste i popravlja se“, objašnjava nutricionistkinja Sara Elder za Bi-Bi-Si. „Jedenje uravnoteženog doručka pomaže da povećamo našu energiju, kao i da dopunimo zalihe proteina i kalcijuma koji se koriste tokom noći".

Međutim, postoji mnogo neslaganja oko tvrdnje da doručak treba da ostane na vrhu liste važnosti obroka. Sa porastom popularnosti dijeta koje diktiraju periodične obroke tokom dana i nedelje, pojavila se i zabrinutost oko sadržaja šećera u žitaricama, kao i uključenosti industrije u istraživanja o važnosti doručka. Dakle, šta je istina u celoj priči?

Da li je doručak neophodan ili marketinški trik?

Najistraženiji aspekt doručka (a takođe i preskakanja doručka) je njegova povezanost sa gojaznošću. Naučnici imaju različite teorije o tome zašto doručak utiče na gojaznost.

U jednoj studiji sprovedenoj u Americi, koja je analizirala podatke od 50.000 ljudi tokom sedam godina, otkriveno je da su oni koji su jeli najviše hrane za doručak verovatno imali niži indeks telesne mase (BMI) od onih koji su jeli više za ručak ili večera. Istraživači su tvrdili da doručak povećava sitost, smanjuje dnevnu potrebu za kalorijskim unosom i poboljšava kvalitet naše ishrane, jer doručak često sadrži više vlakana i mikronutrijenata.

Sprovedena je još jedna studija u kojoj su 52 gojazne žene učestvovale u 12-nedeljnom programu mršavljenja. Sve žene su tokom dana unosile isti broj kalorija, a polovina je doručkovala, dok polovina nije.

Utvrđeno je da sam doručak nije uticao na gubitak težine žena. Žene koje su doručkovale izgubile su skoro 9 funti kada su prestale da doručkuju, u poređenju sa 6 funti koje su izgubile žene koje su doručkovale. S druge strane, oni koji su obično preskakali doručak izgubili su oko sedam i po kilograma kada su počeli da doručkuju, a šest kilograma kada su nastavili da ga preskaču.

Preskakanja doručka i gojaznosti?

Postoje mnoge studije koje govore o povezanosti obroka i mogućih ishoda u pogledu težine, ali to može biti i zato što oni koji se odluče da češće doručkuju imaju odgovorniji pristup zdravlju, pa redovno vežbaju ili ne puše. 

Povremeni post (post), koji podrazumeva neunošenje hrane u određenim delovima dana, postaje sve popularniji među ljudima koji žele da smršaju.

Istraživanje objavljeno 2018. pokazalo je da periodično jedenje poboljšava kontrolu šećera u krvi, kao i osetljivost na insulin i snižava krvni pritisak. Osam muškaraca sa predijabetičarima dobija jedan od dva programa ishrane: ili jedu isključivo od 9:00 do 15:00 ili jedu isti broj kalorija tokom 12 sati. Pokazalo se da su rezultati prve grupe ispitanika zaista odgovarali teoriji da takva dijeta snižava krvni pritisak. Međutim, uzorak ljudi je bio premali.

Ako bi preskakanje doručka (i bilo koje druge hrane – u određenom delu dana) potencijalno moglo biti dobro za vas, da li to znači da doručak može biti loš? Jedan akademik je upravo to rekao, tvrdeći da je doručak opasan – jer ako ga jedete u ranom delu dana, nivo kortizola nadbubrežne žlezde raste više nego što bi inače. Ovo uzrokuje da telo vremenom postane otporno na insulin i to može dovesti do dijabetesa tipa dva.

 Doručak je ključ za ubrzavanje našeg metabolizma

Ali Fredrik Karpe, profesor metaboličke medicine na Oksfordu, tvrdi da to nije slučaj i da su viši nivoi kortizola ujutru samo deo prirodnog ritma našeg tela.

I ne samo to. Doručak je ključ za ubrzavanje našeg metabolizma, kaže on. "Da bi druga tkiva dobro reagovala na unos hrane, potreban vam je početni pokretač koji uključuje ugljene hidrate koji reaguju na insulin. Doručak je ključan da bi se to dogodilo", kaže Karpe.

Kontrolisano ispitivanje objavljeno prošle godine u kojem je učestvovalo 18 osoba sa dijabetesom i 18 osoba bez dijabetesa pokazalo je da je preskakanje doručka poremetilo cirkadijalne ritmove obe grupe i dovelo do većih skokova nivoa glukoze u krvi nakon obroka. Doručak je, zaključili su istraživači, neophodan za održavanje našeg bioritma.

Brojna istraživanja nisu dovela do jasnog zaključka kada je tačno najbolje jesti, ali svako treba da sluša svoje telo i da jede kada je gladan. Zaključak je da je možda važnije od izolovanog posmatranja jednog obroka kako jedemo tokom dana.

"Uravnotežen doručak zaista pomaže, ali redovni i kvalitetni obroci tokom dana važniji su da bi se šećer u krvi održao stabilnim tokom dana, što pomaže u kontroli težine i nivoa gladi. Doručak nije jedini obrok na koji treba da obraćamo pažnju", Sara Elder zaključuje.