Džalal Bejg, doktor medicine, onkolog koji je čest saradnik Vašington posta, NBC-a i drugih publikacija rekao je za CNN zašto nije iznenađen dijagnozom raka princeze Kejt, iako je primetio da ga je ta vest duboko potresla.
Rani početak raka kod odraslih mlađih od 50 godina nije anomalija. U stvari, to je deo rastućeg globalnog trenda koji obeležava sve veći broj dijagnoza kod mladih ljudi. Bejg kaže da je neophodno razbiti mit da je rak rezervisan samo za starije osobe.
Prošle nedelje sam video 37-godišnju ženu sa rakom dojke koji je već metastazirao u njene limfne čvorove, kosti, pluća i jetru. U susednoj sobi je bio 45-godišnji muškarac sa rakom debelog creva koji se tako difuzno proširio po njegovoj jetri da je postala uvećana tumorima. Oba pacijenta su imala rak stadijuma IV koji se potencijalno može kontrolisati tokom određenog vremenskog perioda, ali više nije izlečiv.
unsplash.com
Prema studiji iz 2023. objavljenoj u časopisu BMJ Oncology, globalna incidencija ranog raka porasla je za 79,1%, a mortalitet od raka sa ranim početkom povećao se za 27,7% od 1990. do 2019. godine. Precizniji podaci o ovom porastu, objavljeni prošle godine u Journal of the American Medical Association, pokazali su da je od 2010. do 2019. godine rak dojke bio najzastupljeniji kod mlađe populacije, dok su stope raka organa za varenje najbrže rasle. Samo ovo neverovatno povećanje broja karcinoma gastrointestinalnog trakta obuhvata implikacije i rizike povezane sa godinom rođenja osobe.
Kako je dr Kimi Ng, medicinski onkolog na Institutu za rak Dana-Farber, prošle godine za The Boston Globe rekla: „Ljudi rođeni 1990. imaju dvostruko veći rizik od raka debelog creva u odnosu na one rođene 1950. I četiri puta veći rizik da dobiju rak rektuma".
Zašto faktori životne sredine i način života utiču na eventualnu pojavu raka više nego geni?
Kako se ovi slučajevi raka ranog početka povećavaju, postoji dodatna hitnost da se utvrdi zašto je rak u porastu među mlađim ljudima i ko je pod povećanim rizikom. Čini se da bar deo odgovora leži u promenama u ishrani i načinu života koje su zavladale sredinom prošlog veka. Naime, fundamentalni genetski rizici populacije nisu se promenili u poslednjih nekoliko decenija, što ide u prilog tezi da životna sredina i način života igraju veću ulogu u ovim vrstama raka nego naši geni. Uzroci mogu biti ultra-prerađena hrana, slatka pića, crveno meso, pušenje, alkohol, poremećaji spavanja, gojaznost i fizička neaktivnost.
Shutterstock
Sami, a posebno zajedno, ovi faktori mogu izmeniti unutrašnje procese u našem telu, poremetiti metabolizam i izazvati upale. Dalja istraživanja su u toku kako bi se ispitalo da li promene u mikrobiomu creva povećavaju ranjivost našeg tela na rak. Trilioni mikroba koji žive u crevima su ključni za dobro varenje i održavanje imunog sistema. Loša ishrana, prekomerna upotreba antibiotika i određenih lekova mogu izazvati poremećaj mikrobioma, što bi onda moglo da igra ulogu u olakšavanju razvoja raka.
Mnogi mlađi ljudi sa rakom žive zdravo i redovno vežbaju
Pošto je rak bolest za koju se smatra da se razvija decenijama, osoba kojoj je dijagnostikovan rak u mlađoj dobi možda je bila izložena faktorima rizika kao beba ili u materici. Kao što sam redovno video u svojoj klinici za rak, gojaznost i način života sami po sebi ne mogu da objasne sve mlade pacijente sa dijagnozom raka.
Mnogi ljudi koje lečim su zdravi, jedu razumno i redovno vežbaju. Zato uzrok njihovih bolesti i dalje ostaje van domašaja nauke. Kako mi je rekao dr Suneel Kamath, gastrointestinalni onkolog na Klivlend klinici, Taussig Cancer Institute i član novopokrenutog Centra za rak debelog creva na Klivlendskoj klinici, kratak odgovor je da mi zaista ne znamo zašto mlađi ljudi obolevaju. rak.
Šta može da se uradi?
Mlađi ljudi ne bi trebalo da ignorišu simptome, a lekari moraju ozbiljno da shvate njihove simptome. Nekada se smatralo da su tumori kod mlađih ljudi drugačiji, odnosno fatalni, a sada se razume da nisu, ali je problem što se često kasno otkrivaju.
Shutterstock
Kada tretman počne, ulozi su takođe drugačiji za one u 20-im, 30-im i 40-im godinama, jer hemoterapija uzima svoj danak. Neko brine kako će tretman uticati na plodnost, pamćenje ili koncentraciju. Postoji mnogo aspekata o kojima treba razmišljati.
Iako je postignut značajan napredak u ishodima raka, istinski napredak se ne može proglasiti ako određene starosne grupe zabrinjavajuće zaostaju. Javno otkrivanje raka princeze od Velsa podseća na posao koji tek treba da se uradi, napisao je dr Džalal Bejg za CNN.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
