Kako godine prolaze sve je veći broj istraživanja vrhunskih svetskih stručnjaka. Ipak, i pored svega toga, depresija je i dalje nepotpuno istraženo mentalno stanje, jer ljudski um je sam po sebi velika tajna.
Dok različiti psihoterapeuti i psiholozi pribegavaju raznovrsnim metodama lečenja, od prirodnog lečenja, psiholoških analiza i terapija, istražujući najbolje moguće načine za negovanje “osetljive” duše, broj osoba koje pate od depresije iz godine u godinu raste. Tako je depresija i u 2020. godini jedna od vodećih vrsta oboljenja na svetskom nivou.
Nisu sva depresivna osećanja ista i neka je lakše sanirati od drugih.
Evo u kojih 5 mitova o depresiji nikako ne smete da verujete:
Depresija prolazi sama od sebe
Zabluda.Najbitnija stvar na samom početku je da zapamtite da depresija nikada nije izbor – nijedan pojedinac ne bi poželeo nelagodnost koju ona donosi. Gabrijela Farkas, osnivačica udruženja za podsticaj mentalnog zdravlja, ističe da u svakom od nas postoje recipročni odnosi između hemijskog sastava mozga, našeg funkcionisanja i okruženja. Neurološki faktori u velikoj su meri van kontrole čoveka.
Ljudi mogu imati predispoziciju za depresiju samo zbog stanja u svom mozgu na koje utiču i mnogi faktori okruženja. Depresija neće sama od sebe nestati, već samo može uzrokovati još teža i komplikovanija stanja. Ignorisanje depresije je vrlo opasno. Zato je važno da se već pri prvim znacima učestalog depresivnog raspoloženja konsultujete sa stručnjacima. To isto preporučite i ljudima iz svog okruženja kod kojih primećujete depresivne simptome.
Mogu ja to sam
Zabluda.Nekad postoje načini da pomognemo sebi i lako izađemo iz loših stanja. Muzika, pozitivne misli, čitanje knjiga, sve što jača optimizam je dobrodošlo. Ipak, klinička depresija je nešto sasvim drugo i daleko ozbiljnija od lošeg raspoloženja.
Osoba koja se bori sa depresijom pati od nedostatka energije, bezvoljna je, povučena u sebe, zatvorena, smanjuje komunikaciju na minimum i nema volju da odradi čak i najosnovnije životne stvari, poput pripreme obroka, tuširanja ili odlaska na posao…
Depresivnim osobama nedostaje životna snaga, a to se ne može lečiti “na svoju ruku”. Kod depresivnog stanje ne pribegavajte nijednoj drugoj metodi osim da zatražite proverenu stručnu pomoć.
Mora da postoji konkretan razlog
Zabluda. Istraživanja su pokazala da je većina ljudi koja je u životu bila depresivna, barem jednom čula ono – nemaš pravo da budeš depresivan, pogledaj šta sve imaš, budi zahvalan, neko nema ni toliko, imaš muža, ženu, decu, posao”. Ljudi koji se bore sa nekim psihičkim poremećajima najčešće oklevaju da se obrate porodici i najbližima baš iz straha da će ih dočekati sa ovim stavom.
Ove reči, iako dobronamerne, zapravo u osobi mogu pokrenuti lavinu novih, loših osećanja i pojačati osećaj krivice.
Jer kako objasniti zašto se osećamo loše a imamo sve uslove da budemo srećni?
Depresija uništava energiju koja nam pomaže da se nosimo sa određenim životnim izazovima. Ona menja naše sopstveno mišljenje o sebi i svetu koji je okružuje i tada se javlja osećaj krivice, kao jedan od ključnih simptoma depresije. Osoba u depresiji često nije u stanju da situaciju vidi realno i na nju adekvatno odgovori – to je dokaz da depresija može nastati bez realnog razloga.
Ako radiš, funkcionišeš, depresija ti ne može ništa
Zabluda. Stvari su zapravo jednostavne: razboliš se – odeš kod doktora i odležiš kod kuće. Potpuno je isto sa mentalnim bolestima – bitno je obratiti se stručnjaku. Anksioznost i depresija su skrivene boljke, pa ljudi žive i rade sa njima, potiskuju negativne emocije što je izrazito rizično.
Često se čulo, nažalost nakon kobnih ishoda “nikad ne bismo rekli da je bio ili bila depresivna, činio se tako veselom osobom”. To je upravo još jedan od čestih pokazatelja koliko osobe koje se nose sa ovim stanjem, mogu da potisnu simptome duboko u sebe.
Bitno ih je prepoznati na vreme i ne plašiti se da potražite pomoć.
Depresija ne napada mentalno jake
Zabluda. I ovaj mit poprilično se oslanja na prethodni. Samo zato što neko izgleda sposobno i jako, ne znači da ne može biti depresivan. Sama klinička depresija nema nikakve veze sa snagom ili slabošću. Zapravo, depresivni ljudi koji zatraže pomoć vrlo su hrabri i jaki jer su se odlučili na pravi potez. To znači da su uspeli da premoste određene barijere i odlučili da se uhvate u koštac sa ovim nevidljivim problemom.
Takođe, umesto da dijagnozu depresije posmatramo kao doživotnu kaznu, zašto je ne bismo koristili kao izazov, priliku za učenje i šansu pomoć drugima?
Ne dozvolite da depresija bude “tabu” tema. Razgovarajte sa dragim ljudima o tome, redovno jedni drugim recite kako se osećate i nikada ne “žmurite” i ne ignorišite depresiju
