Doktorka Nadežda Basara kaže da je za lečenje važan individualni pristup pacijentu budući da se, na primer, ne može na isti način lečiti akutna, viskorizična leukemija sa standardnom ili niskorizičnom leukemijom.
Personalizovano lečenje
Basara navodi da se personalizovani pristup lečenju onkoiloških pacijenata primenjuje bar 20 godina.
Govoreći o ishrani i fizičkoj aktivnosti onkoloških pacijenata dr Nadežda Basara upozorava da ne treba koristiti razne neproverene preparate koji se nude na tržištu jer, napominje, mogu da štete ishodu lečenja.
- Pacijentima koji me pitaju da li da koriste vakcine sa Kube, imunološke preparate iz Rusije, ulje od kozlaca, kažem ništa od toga, jer mogu da štete učinku lekova - navodi Basara.
Basara umesto toga preporučuje unošenje vitamina B i C drugih vitaminskih preparata i redovnu fizičku aktivnost. Dodaje da je pacijentima starijim od 60 godina dovoljno pola sata šetnje svaki dan.
Kada je reč o kvalitetu života pacijenata nakon izlečenja, Basara ukazuje na slučaj pacijenta iz Crne Gore koje nedavno na forumu održanom u toj zemlji zamolio prisutne lekare da prenesu svojim kolegama da više ne koriste termin preživljavanje rekavši "mi živimo, mi ne preživljavamo."
Kako je dodala, to je i cilj terapije, da se pacijenti u potpunosti vrate normalnom životu.
Psihičke posledice bolesti
Sa druge strane, Nadežda Basara ističe i psihičke probleme izlečenih koji u neki, slučajevima ni sedam, osam godina kasnije ne mogu da se vrate normalnom životu.
Dodaje da je nedavno jednu mlađu pacijentkinju uputila na psihoterapiju.
Profesorka Basara naglašava da je imala jako puno pacijenata sa lošom prognozom i uspešnim ishodom lečenja, gde je prošlo deset ili petanest godina od izlečenja.
Za 40 godina koliko se bavi onkoligijom i hematologijom, čuvena profesorka kaže da se mnogo toga promenilo u lečenju bolesti.
Navela je primer holandskog registra za karcinome koji je citiran u jednom naučnom radu. Kaže da su poređeni podaci ishoda lečenja grupe pacijenata u periodu od 1989. do ‘93 sa onima od 2014. do 2018. godine.
Skroman učinak
- Pokazalo se da naročito oboleli od gastrointestinalnih tumora, karcinoma prostate, dojke, tiroidne žlezde, melanoma imaju bolji ishod lečenja od pacijenata koji su lečeni od karcioma pluća, pankresa ili bilijarnih puteva - kaže Basara.
Prema njenim rečima, to zavisi od biologije tumora koja se razlikuje od vrste karcionoma, a da nauka još to ne poznaje potpuno. Kako je dodala, pokazalo se i da veliki broj novih lekova ne znači da će preživljavanje automatski biti bolje i da je njihov učinak skroman.
Kao preventivu, Basara savetuje redovne godišnje preglede kod lekara - za žene kod ginekologa, a za muškarce kod urologa kao i kod dermatologa budući da se melanomi kod nas otkrivaju u kasnom stadijumu.
Preporučuje i čitanje knjige "Telomere" koja se, objašnjava, bavi istoimenim nizovima nukleotida koji štite čovečiji hromozomski materijal od štetnih uticaja.
