Danas je Svetski dan srca. Srce i krvni sudovi su u Srbiji ugroženiji nego bilo gde u Evropi. Ovo su reči ministarke zdravlja Danice Grujičić. Od kardiovaskularnih bolesti kod nas dnevno umre oko 150 ljudi, što je godišnje više od 53.000. Zašto smo u evropskom vrhu po broju obolelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti? Svake godine izgubimo ceo jedan grad veličine Paraćina, Zaječara ili Pirota zbog bolesti srca i krvnih sudova. Doktor Nebojša Tasić, kardiolog, istakao je koliko su brojke poražavajuće i šta možemo da učinimo po ovom pitanju.
"Podaci su zaista poražavajući. Moram da čestitam ovaj dan, a čestitam ga zato što moramo da čuvamo srce. Srce nije samo organ koje je bitno za život, ono je pokretač svega. Srce najčešće oboleva. Bolest koja danas odnosi sve nas zove se ateroskleroza. To je ružan proces koji počinje već u mladosti. Sve ovo pričam sa vrlo jasnim razlogom, a to je da je jedini način da sprečimo sve, jeste da od rane mladosti krenemo sa aktivnom personalizovanom preventivnom. To znači da ne treba da čekamo 40-e da dobijemo simptome poput bola u grudima, pritiska, šećera, masnoća. Moramo od rane životne dobi da napravimo fantastičan program prevencije", rekao je dr Tasić u "Jutru" na Prvoj.
Zašto je Srbija u evropskom vrhu?
"Ceo region je u evropskom vrhu. Ima mnogo razloga. Ljudi u Srbiji najviše umiru od infarkta i šloga, nakon toga od onkoloških problema. To su nagomilani faktori rizika koji su loše kontrolisani. Imamo, nažalost, jako nisku zdravstvenu kulturu tzv. skrininga, odlaska dok smo dobro i zdravi kako bismo proverili kardiovaskularne i onkološke parametre. Uz to imamo slabiju kulturu ishrane i fizičke aktivnosti. Tu su pušenje, stres, hipertenzija. Apelujem da učinite nešto za sebe.
Brojke su zabrinjavajuće. Mi imamo kontinuitet u lošim brojkama. Zaista moramo da se trudimo. Ako sada radimo na svim nivoima, one će za nekoliko godina opadati i mi ćemo biti zdravija nacija. Ono što je poražavajuće, tek kad nam oboli neko ili umre, tad se stresemo i kažemo 'Vidi, kako on kad je zdrav i mlad'. Zdravlje nam je jedno, život imamo samo jedan", rekao je kardiolog.
Šta spada u kardiovaskularne bolesti?
"U kardiovaskularne bolesti spada kompletan kardiovaskularni sistem. Glavni faktor rizika i bolesti je hipertenzija, odnosno povišene vrednosti krvnog pritiska. Tu spadaju i sve češće aritmije, nepravilan rad, ubrzan rad srca. Tu je čitav dijapazon slabljenja srčanog mišića tzv. kardiomiopatije, zatim ateroskleroza u svim oblicima. Ona uzima polovinu stanovnika Srbije. Svoje pojavne oblike ima i kroz loš rad cirkulacije ruku i nogu, kroz loš rad srca", objasnio je doktor.
Sve češća bolest, a malo poznata
"Srce je usko povezano sa bubrezima, jetrom, mozgom, hormonskim statusom. Sve je to povezano. Daću jedan primer. Jedna bolest o kojoj se malo vodi računa, a sve više se zna je 'sleep apnea'. To je opstruktivni poremećaj disanja tokom spavanja. To pacijent ne oseća. On hrče jer ima prekide disanja tokom spavanja. On se guši, praktično ne diše. Ta apneja dovodi do ogromnog broja smrti godišnje. Hrkanje je jedna stvar, a prekidi disanja tokom spavanja su mnogo opasniji. Ljudi se bude pospani, umorni i umiru kroz kardiovaskularni sistem.
'Sleep apnea' dovodi do aritmija, povišenog pritiska i infarkta u mnogo većoj meri nego kod osoba koje to nemaju. Gojaznost i dijabetes su strašne stvari. Idete kod endrokironologa i nutricioniste, naravno, jer se oni time bave, ali ogromna većina tih bolesnika umire opet preko bolesti kardiovaskularnog sistema", upozorio je dr Tasić.
Kako možemo da zaštitimo srce?
"Mi možemo da korigujemo ishranu, fizičku aktivnost, stres, pušenje. Postoje tri faktora koja ne možemo da kontrolišemo, a to su starost, pol i rasa. Sve ostalo možemo na neki način, dok ne dođe genetska terapija koja se najavljuje već 20 godina, a koja jeste sve bliže", rekao je kardiolog.
Ko više oboleva, muškarci ili žene?
"Prema najnovijim podacima Batuta iz 2021. godine, žene vode po mortalitetu i više umiru od muškaraca. Ono što je jasno, to je da je do menopauze taj broj obrnut, odnosno, više obolevaju i umiru muškarci, a posle menopauze žene ih odmah sustignu. Žene ih tad prestignu", otkrio je dr Tasić.
Simptomi koje ignorišemo
"Mi ne obraćamo pažnju ni na šta. Nama su umor, malaksalost, glavobolja, vrtoglavica, bol u grudima i stres postali normalni. To mene jako zabrinjava, ali ja postavljam pitanje - zašto ljudi ne odu kod lekara kad se osećaju normalno? Hoćemo kod zdravih ljudi da vidimo da li funkcioniše sve kako treba", upozorio je dr Tasić.
Upozorenje za one koji aspirin piju za prevenciju
"Ne piti nijedan lek, pogotovo ne aspirin koji razređuje krv. Nikakav lek bez jasnog uputstva lekara, a rekao bih ni suplemente", rekao je dr Nebojša Tasić.
