Visok krvni pritisak dovodi do poremećaja celog organizma: Evo šta se dešava sa psihom pacijenata

Iako na početku ne daje jasne simptome, ako se ne leči, degradira celo telo. Štaviše, „krvni pritisak povezuje mozak i srce“, što znači da utiče i na psihu, povećavajući rizik od razvoja neurotične ličnosti. Šta to tačno znači i šta tačno uzrokuje ove promene? 

Za arterijsku hipertenziju kažu da je „pošast našeg vremena“ i za nju postoje čvrsti argumenti – to je jedna od najčešćih bolesti civilizacije. Hipertenzija pogađa svaku četvrtu osobu na Zemlji. Razvija se sporo i često je u početku asimptomatski.

Dobro je zapamtiti šta se zaista dešava sa hipertenzijom. Visok krvni pritisak se dijagnostikuje kada sila koja deluje na zidove vena pređe bezbedne granice. Ovaj pritisak se meri u milimetrima žive (mmHg) i sastoji se od dve komponente, sistolne i dijastolne. Prema novim standardima koje su pripremili Poljsko kardiološko društvo, ispravan krvni pritisak treba da bude:

• 120-129/70-79 mmHg za osobe do 65 godina
• 130-139/70-79 mm Hg za osobe starije od 65 godina
• 130-149/70-79 mmHg za osobe starije od 80 godina

Nelečena hipertenzija može dovesti do opasnih poremećaja celog organizma, uključujući srčanu infarkt i infarkt , moždani udar , progresivno otkazivanje unutrašnjih organa, posebno bubrega. Ovo stanje negativno utiče ne samo na telo, već i na psihu. Nije tajna da podstiče nesanicu. Ovo nije jedini problem. Ispostavlja se da hipertenzija negativno utiče na ličnost, povećavajući rizik od neurotičnog ponašanja. Šta to znači?

Šta je neurotična ličnost?

Ukratko, može se reći da neuroticizam karakteriše podložnost negativnim emocijama, uključujući anksioznost. Ljudi sa ovom karakternom crtom su skloni zabrinutosti, depresiji, a često ih savladavaju razne vrste strahova. Neurotične osobe odlikuju se "preživljavanjem" i fokusiranjem na negativna iskustva.

Za neurotičnu ličnost govorimo pre svega kada imamo posla sa niskom otpornošću na stres, emocionalnom neravnotežom, kao i čestim stanjima anksioznosti. Kod neurotičnih ljudi mogu se primetiti česte promene raspoloženja, bes, anksioznost, strah i frustracija. Ljudi sa neuroticizmom su često veoma kritični prema sebi, a istovremeno često osetljivi na procenu drugih. Dobro je zapamtiti da neuroticizam nije mentalna bolest. Ipak, može (iako ne mora) povećati, na primer, sklonost ka zavisnosti, piše onet.pl.