Ne treba posebno naglašavati da nema ničeg lepšeg nego kada uberemo svoje organsko začinsko bilje, neposredno pre nego što ćemo začiniti jelo! Tada je ono sveže, najbogatije aromama, antioksidansima i hranljivim materijama.
Leti se lako uzgaja, ali može i zimi, i u rano proleće, u kući, i to u vodi, bez zemlje. Potrebno je samo malo sunca, a zimi blizina radijatora.
Koliko je zapravo peršin zaista moćan, pokazuje istraživanje studenata u Noveškom institutu za zdravlje prema kojem peršinov list i matični ekstrakt znatno usporavaju deobu ćelija raka i njegove metastaze. U poređenju sa ostalim biljkama koje imaju efekt prevencije raka, peršin se nalazi među prve četiri.
Peršun (Petroselinum crispum) je poznati mediteranski začin koji se širom sveta koristi u raznim jelima. On ima visok nivo vitamina C, A, K, folne kiseline, ako se jede svež, kao i minerale kalcijum, gvožđe, kalijum. Tu su i bioflavonoidi, luteolin, apigenin, likopen, lutein, zeaksantin, kao i alfa i beta karoten.
Mogućnost da imamo ovakav izvor zdravlja nadomak ruke, ne treba ignorisati. Dok ga gajimo i gledamo kako raste, imaćemo u kuhinji nešto nalik na prelepu ikebanu od povrća. Peršun ima visok nivo vitamina C, A, K, folne kiseline, ako se jede svež, kao i minerale kalcijum, gvožđe, kalijum…
Način pripreme
Odabrati posudu, najbolje dubine oko pet centimetara, može i više, mada pliće izgleda lepše. Njena veličina zavisiće od količine peršuna koji želimo da gajimo.
U kratkom video-snimku upotrebljena je manja posuda i korišćena su tri sveže kupljena peršuna. Pri čišćenju peršuna odseku se krajevi na kojima je već uvenulo lišće. Staro uvelo lišće i grančice treba odstraniti.
Ti komadi nisu za bacanje, što bismo obično učinili, već služe da ih stavimo u pripremljenu posudu koju treba naliti vodom do pola visine odstranjenog dela peršuna.
Posuda se postavi, ako je to moguće, na ispust prozora ili neki ravan deo nameštaja. Redovno se proverava, odnosno održava nivo potrebne vode.
BONUS VIDEO
