Visoko obrađena hrana obično ima sastojke poput šećera, soli, masti i veštačkih boja. Primeri takve ultra-obrađene hrane su smrznuti obroci, slatkiši, gazirana pića i brzi grickalice. Na ovom mestu, potrebno je dodati da se gotovo sve (osim ako sami uzgajamo hranu) prerađuje, jer je takva hrana postala sastavni deo našeg brzog života.
Neprerađena ili samo minimalno obrađena hrana je samo ona koja je sačuvala svoj izvorni oblik (jabuke, banane i spanać) i za koju se može reći da i dalje sadrži vitamine i minerale, piše Metropoliten.si.
Studije su to pokazale
Prva studija, objavljena u The British Medical Journal, otkrila je da muškarci koji jedu mnogo visoko obrađene hrane, kao i muškarci i žene koji jedu određenu vrstu ultra-prerađene hrane, imaju veću verovatnoću da obole od raka creva.
Istraživači su analizirali podatke od 46.000 muškaraca i skoro 160.000 žena, a od učesnika je zatraženo da prijave svoju tipičnu ishranu i potvrde da im nije dijagnostikovan rak pre početka studije.
Četvrt veka kasnije (tačnije: od 24 do 28 godina kasnije), istraživači su otkrili 3.216 slučajeva raka debelog creva.
Ispostavilo se da su muškarci koji su konzumirali visoko prerađenu hranu imali 29 odsto veći rizik od razvoja raka creva od muškaraca koji su konzumirali najmanje visoko prerađene hrane. U ovoj grupi rizičnih muškaraca bilo je i više pušača, imali su veći indeks telesne mase, manje su vežbali, a manje su konzumirali niskokaloričnu hranu bogatu vlaknima, folatima, kalcijumom i vitaminom D. Na njihovom jelovniku je bilo manje hrane od celog zrna, a samim tim i više masne, bogate šećerom i unapred pripremljene hrane, npr. jela od mesa, kao i šunke, riblje štapiće ili viršle.
Zanimljivo je da ova ista veza između prerađene hrane i raka creva nije pronađena kod žena. Međutim, istraživači su mišljenja da će ovi nalazi morati da budu potvrđeni (ili opovrgnuti) budućim studijama.
I još jedan izuzetno interesantan nalaz: istraživači su iz podataka mogli da shvate da unutar grupe koja je konzumirala mnogo prerađene hrane postoji i posebna podgrupa koja je konzumirala mnogo jogurta i mlečnih deserta. Ovo poslednje je značajno smanjilo rizik od raka debelog creva kod žena.
- Jedna od stvari koje sada sigurno znamo je da je jogurt posebno fermentisana hrana koja ima blagotvorno dejstvo na mikrobiom - rekla je Maja Feler, nutricionista i autorka.
Zdrava creva utiču na mnoge funkcije u telu (od imunog sistema do hormona), a Feler ističe da unošenje korisnih bakterija iz jogurta u crevni mikrobiom pomaže u ublažavanju upale koja je inače povezana sa rakom creva. Mlečni proizvodi sadrže i druge korisne komponente kao što su kalcijum, vitamin D, magnezijum i proteini koji nedostaju drugim prerađenim namirnicama.
Druga studija, čija je analiza takođe objavljena u The British Medical Journal, posmatrala je ishranu više od 22.000 ljudi u italijanskom regionu Molize i procenila rizik od smrti 14 godina kasnije.
Studija je pokazala da su oni koji su jeli hranu lošeg kvaliteta i ultra-prerađenu hranu razvili veći rizik od prerane smrti od hroničnih bolesti, posebno kardiovaskularnih. Rizik od prerane smrti bio je 19% veći (iz bilo kog uzroka) i 32% veći od kardiovaskularnih bolesti, u poređenju sa ljudima koji su jeli zdravije.
Zaključak: Zapadna dijeta ubija
Ključna poruka koja se može izvući iz nalaza obe studije je zaključak da „zapadnjački način ishrane, sa visokim sadržajem visoko prerađene hrane sa puno aditiva, šećera, soli i zasićenih masti, ozbiljno šteti našem zdravlju i skraćujući nam život“.
Dve studije se pridružuju prethodnim na sličnu temu, koje su već pokazale da ultra-prerađena hrana negativno utiče na kognitivne funkcije, a jedna od njih je čak uspela da pronađe vezu da zaslađena pića povećavaju rizik od raka debelog creva čak i kod mladih ljudi.
NajŽena.rs je i na Viberu, pridružite se našoj zajednici, a sada možete da preuzmete i STIKERE!
BONUS VIDEO
