Loše za mozak: Izbegavajte da idete na spavanje u ovo vreme, može da ekstremno naruši zdravlje

Sigurno se budite ,,mamurni" nakon što prethodne noći odete da spavate u kasne sate. Osim tog lošeg osećaja omamljenosti, novo istraživanje je pokazalo da kasno odlazak na spavanje može naškoditi vašem mentalnom zdravlju.

U nedavnoj studiji objavljenoj u Psychiatry Research, stručnjaci su analizirali podatke UK Biobanke o spavanju i zdravlju 73.888 ljudi. Oni koji su redovno odlazili na spavanje posle jedan sat ujutru imali su veću verovatnoću da dožive poremećaje mentalnog zdravlja poput depresije i anksioznosti u odnosu na one koji su išli na spavanje pre jedan sat ujutru.

Čak nije bilo važno da li su ispitanici obično ranoranioce ili noćne ptice (ovo je takođe poznato kao hronotip). Ipak, ova studija ima neka ograničenja – ispitanici su uglavnom belci srednjih godina ili stariji, istakla je za HuffPost dr Indira Gurubhagavatuli, profesorka medicine na odeljenju za medicinu spavanja na Univerzitetu u Pensilvaniji, koja nije učestvovala u studiji.

„Način na koji su odredili hronotip ispitanika proizašao je iz jednog pitanja, iako su koristili potvrđeni upitnik. Ali obično procenjujemo nečiji hronotip kroz mnogo temeljitiji upitnik koji sadrži mnogo detaljnijih pitanja“, rekla je Gurubhagavatuli. Što znači da u ovoj studiji možda nije potpuno tačno da li su ljudi jutarnji tip ili noćne ptice.

Shutterstock

Pored toga, istraživači su se oslanjali na podatke o dijagnozama mentalnog zdravlja koje su uneli lekari. Ova vrsta prijavljenih podataka može biti netačna ili lekari mogu propustiti dijagnozu, dodala je Gurubhagavatuli. Uprkos tome, primetila je da su nalazi u skladu sa onim što je očekivala i rekla da bi ovu studiju trebalo ponoviti i u drugim populacijama.

Kasni odlazak na spavanje ima mnogo negativnih posledica po mentalno i celokupno zdravlje.

„Generalno govoreći, ako ne idete u krevet do jedan ili dva ujutru, vrlo je verovatno da se nećete probuditi nekoliko sati nakon što sunce izađe. Takođe, nećete ići u krevet nekoliko sati nakon što sunce zađe, pa mislim da je ovaj problem neusklađenosti potencijalno problematičan,“ rekao je Metju Lerer, docent na Odeljenju za psihijatriju Univerziteta u Pitsburgu, koji nije povezan sa studijom.

Važno je da naša tela dobiju jasne signale da je dan, a to može doći u obliku jutarnjeg sunca. Ako ne dobijate te signale ili dobijate mešovite signale, to može izazvati probleme u vašoj biologiji, što takođe može uticati na mozak, rekao je Lerer.

Shutterstock

„Autori su takođe pomenuli da postoje neki mehanizmi u vezi sa mozgom, nezavisni od cirkadijalne neusklađenosti. Veća noćna aktivnost povezana je sa impulzivnijim i neprilagođenim ponašanjem,“ rekao je Lerer.

„Postoje neki mehanizmi u mozgu koji se odnose na ponašanje, impulzivnost i inhibiciju... kada ste budni duže i idete kasnije na spavanje, te funkcije se smanjuju i to se može povezati sa lošim mentalnim zdravljem.“

Gurubhagavatula je primetila da su neke funkcije mozga osetljivije na gubitak sna od drugih.
„Na primer, možda možete žvakati žvaku, razgovarati, hodati, ali prednji režanj mozga je veoma osetljiv na deprivaciju sna,“ dodala je Gurubhagavatula.

Shutterstock

Prednji režanj je odgovoran za veliki deo funkcionisanja našeg mozga, uključujući regulaciju raspoloženja i emocija.

„Dakle, naša sposobnost da se ne prebacujemo naglo s jedne emocije na drugu – ta sposobnost da se zaustavimo – postaje narušena usled nedostatka sna ili kada ostajemo budni do kasno u noć,“ rekla je Gurubhagavatula.

„Tada to može dovesti do više negativnosti, više anksioznosti, jer su moždane funkcije koje regulišu te emocije još prigušenije.“

Šta je sa ljudima koji rade u noćnim smenama?

Sve ovo može zvučati prilično obeshrabrujuće, naročito ako imate posao koji zahteva da idete u krevet nakon jedan sat ujutru. Ipak, stručnjaci kažu da postoje stvari koje možete učiniti kako biste smanjili negativan uticaj kasnog odlaska na spavanje i bolje spavali.

Dremanje je prvi korak.

„Jedna vrsta dremanja zove se strateško dremanje, koje se dešava tokom smene kada znate da imate period pada energije u kojem vam je jako spavati. Bilo bi vrlo efikasno da iskoristite to vreme da odremate, ako možete,“ rekla je Gurubhagavatula.

„Druga stvar je tzv. preventivno dremanje. Dakle, pre nego što smena uopšte počne, ulazite u smenu što odmorniji možete,“ dodala je Gurubhagavatula, napominjući da je najbolje dremati do 20 ili 30 minuta.

Shutterstock

Još jedna strategija za radnike u noćnoj smeni je adekvatno tempirano izlaganje jakom svetlu tokom radnog vremena, ako je to moguće, dodao je Lerer.

„To bi bilo veštačko svetlo, poput svetlosnih kutija koje koriste osobe sa sezonskim afektivnim poremećajem... veoma jako svetlo koje pomaže u smanjenju umora i poboljšanju raspoloženja.“

Takođe je važno pridržavati se određenog rasporeda obroka.

„Održavanje dnevnog rasporeda obroka može biti korisno, potencijalno i za raspoloženje. To je pokazano u simuliranim uslovima rada u noćnoj smeni. Ljudi u laboratoriji su jeli tokom dana i imali su bolje raspoloženje u odnosu na one koji su jeli noću,“ rekao je Lerer.

Shutterstock

Hladna, tamna i tiha spavaća soba takođe može pomoći da bolje spavate, prema stručnjacima.

Ipak, ako jednostavno ne možete spavati preporučenih sedam do devet sati, Gurubhagavatula je rekla da možda imate poremećaj spavanja. U tom slučaju, dobro je obratiti se stručnjaku za spavanje.

„Mislim da većina ljudi sada počinje da shvata da koliko god san tretirali kao dodatak, on je zapravo neophodan. To je biološka potreba,“ dodala je Gurubhagavatula.

„I ne možemo bez njega, slično kao što ne možemo bez vazduha, hrane i vode.“

 

Bonus video: