Nakon stresne radne nedelje, mnogi smatraju da su duže spavanje vikendom i obilan doručak idealni za obnovu energije. Ali postavlja se pitanje – da li te zdrave navike mogu učiniti više od pukog odmora? Istraživanja pokazuju da dovoljno sna, ishrana bogata zdravim mastima i proteinima, kao i redovna fizička aktivnost, mogu značajno smanjiti rizik od bolesti kao što su demencija i gojaznost.
Jedan od vodećih stručnjaka za dugovečnost otišao je i korak dalje. Dr Nahid Ali, stručnjak za životni stil i digovečnost sa Harvarda, kaže da bi "pridržavanje jednostavnih zdravih navika moglo usporiti biološko starenje, pa čak i pomoći ljudima da dožive duboku starost". On smatra da dug život ne zavisi samo od sreće i genetike. „Postoje jednostavni načini da sebi pomognemo da doživimo 100 godina“, tvrdi on.
Tri navike koje menjaju telo
Prva dva perioda ne možemo promeniti, ali treći – starost – jeste trenutak kada možemo preventivno delovati. U starosti se ubrzano gubi mišićna masa, mozak se smanjuje, koža propada – sve to doprinosi vidljivim znacima starenja. Ali stručnjaci poručuju da starenje nije nužno neizbežan pad, već niz faza koje se mogu odložiti.
Shutterstock
Istraživanje instituta „Wellcome Sanger“ iz Kembridža potvrđuje to. Njihovi naučnici otkrili su da većina ljudi do 70. godine i dalje može stvarati nove krvne ćelije. Nakon toga, ta sposobnost opada, što povećava rizik od anemije, slabog imuniteta i raka. Manje krvnih ćelija znači i manje kiseonika i hranljivih materija za organe, što usporava regeneraciju tkiva i rezultira borama, suvom i opuštenom kožom. Zato se starost smatra prelomnim trenutkom u kojem telo oseća posledice decenijskog trošenja. Tri navike koje prema doktoru usporavaju starenje su:
1. Ishrana za mozak
Prema dr Aliju, ključ usporavanja starenja jeste u zdravlju mozga. „Zaštita mozga počinje snabdevanjem krvlju“, kaže on. Zato savetuje mediteransku ishranu – maslinovo ulje, mahunarke i raznobojno povrće. Ove namirnice sadrže polifenole, biljne sastojke koji regulišu krvni pritisak i štite krvne sudove mozga. Polifenoli takođe smanjuju upale i pomažu u prevenciji dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti.
2. Kretanje svakog dana
Drugi savet dr Alija odnosi se na svakodnevno kretanje. Preporučuje da češće stojite, hodate stepenicama, i izbegavate sedenje. „Fizička aktivnost poboljšava osetljivost na insulin i smanjuje nagle skokove šećera u krvi, koji mogu oštetiti moždane ćelije“, objašnjava on.
Te vrste oštećenja povezane su s neurodegenerativnim bolestima, kao što je Alchajmerova bolest. Zato dr Ali preporučuje brzu šetnju od 30 minuta, pet puta nedeljno. Takva aktivnost može znatno smanjiti kognitivni pad. Naučnici su već potvrdili da fizički aktivni ljudi između 45 i 65 godina imaju niži nivo toksičnih proteina (npr. amiloida) u mozgu. Ovi proteini formiraju naslage povezane sa simptomima Alchajmerove bolesti.
3. Kvalitetan san
„Sedam do devet sati sna u hladnoj, zamračenoj sobi, bez unosa kofeina posle podneva, omogućava telu da obavi svoje noćno ‘čišćenje’,” objašnjava doktor. Drugim rečima, dobar san pomaže telu da se regeneriše i očisti od toksina. Prema njegovim rečima, pacijenti koji poboljšaju kvalitet sna često već za dve nedelje primećuju jasnije razmišljanje, prenosi "Daily Mail". Nedostatak sna, s druge strane, može povećati rizik od gojaznosti, srčanih bolesti i demencije.
Neka istraživanja čak pokazuju da već i jedna noć lošeg sna može izazvati upale u organizmu koje ubrzavaju proces starenja. Međutim, i previše sna može biti štetno – spavanje duže od devet sati dnevno može negativno uticati na mozak i pamćenje u starijem životnom dobu.
Dr Ali zaključuje: „Kada neko poveže fizičku aktivnost, uravnoteženu ishranu i kvalitetan san, često vidimo da biološki pokazatelji postaju mlađi – i to u roku od šest meseci.”
Možda vas zanima…
povezane vesti
